Srbija počinje pregovore 21.januara

Prethodno su lideri EU u Briselu potvrdili odluku Saveta ministara da pregovori počnu u januaru.

Na brifingu za nemačke novinare posle završnog sastanka, Angela Merkel je potvrdila da su se šefovi država saglasili i prihvatili pregovarački okvir za Srbiju i prokomentarisala da su evropski lideri zadovoljni "izvanrednim napretkom" koji je postignut u dijalogu Beograda i Prištine.

"Potvrđujem da će pregovori sa Srbijom početi 21. januara", rekao je Van Rompej na konferenciji za novinare u Briselu posle dvodnevnog samita šefova država ili vlada država članica EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je novinarima, odlazeći sa samita, da su "zemlje članice prepoznale izvanredan napredak u dijalogu Beograda i Prištine".

Oglasio se i grčki premijer Antonis Samaras i rekao da će naredni koraci morati da budu koordinisani sa ostalima. "Ali u januaru počinjemo pregovore sa Srbijom. Vrlo smo zadovoljni zbog toga", dodao je on.

Grčka je, kao predsedavajuća EU od 1. januara 2014, najavila da će prvu međuvladinu konferenciju EU-Srbija, kojom počinju pristupni pregovori, zakazati za 21. januar, što je na samitu EU u Briselu danas prihvaćeno.

Šefovi država ili vlada EU su takođe potvrdili Pregovarački okvir - mehanizam i pravila za pregovore o članstvu sa Srbijom, koji je usvojio Savet ministara EU u utorak, 17. decembra.

Pregovori će početi otvaranjem nekog poglavlja koje može da se brzo privremeno zatvori, ali će Evropska komisija odmah nastojati da što pre, verovatno u drugoj polovini 2014, počnu pregovori o glavnim poglavljima - 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, temeljnih sloboda, pravosuđa i suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala.

Brzo ili uporedo treba da bude otvoreno i poglavlje 35. koje se odnosi na uređivanje odnosa Beograda i Prištine, uz pravno obavezujući sporazum dve strane kada se dođe do kraja pregovora o normalizaciji.

To se navodi u Pregovaračkom okviru, a evropski komesar Štefan File je novinarima rekao da to nikako ne znači i zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova, uz opasku da ni pet članica EU ne priznaje Kosovo.

Okvir takođe predviđa da Beograd i Priština na kraju procesa pridruživanja Srbije EU potpišu "pravno obavezujući sporazum".

Prvi dan evropskog samita obeležila je rasprava o bezbednosti, ali i o ekonomiji.

Razgovarajući o odbrani, prvi put posle pet godina, lideri EU pozvali su države članice da zajedno rade na proširivanju troškova razvoja skupe vojne opreme i pozvali ih da obezbede pravedne uslove za kompanije EU koje prodaju vojnu opremu preko evropskih granica.

Britanski premijer Dejvid Kameron odbacio je ideju o stvaranju evropskih oružanih snaga.

Hronologija približavanja Srbije EU

Pregovore o članstvu sa EU Srbija će početi gotovo dve godine nakon što je dobila status kandidata za članstvo i nešto manje od devet godina otkako je započet proces približavanja EU.

Prvi korak u procesu približavanja EU napravljen je u aprilu 2005. kada je tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora dobila pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti za početak pregovora sa EU o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Početak pregovora o SSP svečano je objavljen 10. oktobra 2005, a pregovori su počeli 7. novembra i nastavljeni u aprilu 2006.

U maju 2006. Evropska komisija je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju sa SCG, jer vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i izručile pre svega optuženog Ratka Mladića.

U junu 2006. Crna Gora je proglasila nezavisnost, posle čega je odvojeno od Srbije nastavila proces pridruživanja. Krajem 2010. Crnoj Gori je odobren status kandidata za članstvo u EU, a 29. juna 2012. počela je pristupne pregovore.

Pregovori sa Srbijom obnovljeni su 31. maja 2007, nakon hapšenja i izručenja Haškom tribunalu Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića. Pregovori su nastavljeni 13. juna 2007. u Briselu, nakon pozitivne ocene haške tužiteljke Karle del Ponte.

Delegacije Srbije i EU su 10. septembra 2007. u Briselu usaglasile tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. SSP je parafiran u novembru te godine u Briselu, a potpisan je 29. aprila 2008. u Luksemburgu. Primena tog sporazuma uslovljena je punom saradnjom sa Haškim sudom.

Na zasedanju u Briselu, EU je 7. decembra 2009. stavila na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji predviđa postepenu liberalizaciju trgovine. Sporazum je zvanično stupio na snagu 1. februara 2010. Srbija je taj sporazum jednostrano počela da primenjuje od 1. januara 2009.

U novembru 2009. Savet ministara EU usvojio je odluku kojom se građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. ukidaju vize za putovanja u zemlje šengenskog prostora EU.

Predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu, 22. decembra 2009. Švedskoj, koja je tada predsedavala EU, zahtev za prijem Srbije u EU.

Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 14. juna 2010. u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju. Evropski parlament ratifikovao je SSP sa Srbijom 19. januara 2011. Proces ratifikacije u zemljama članicama završen je 18. juna 2013. kada je SSP ratifikovala Litvanija kao poslednja članica EU, a stupio je na snagu 1. septembra 2013.

Savet ministara EU zatražio je 25. oktobra 2010. od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.

U novembru 2010. evropski komesar za proširenje EU Štefan File predao je premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću Upitnik o zahtevu za članstvo Srbije u Uniji, a 31. januara 2011. Cvetković mu je uručio odgovore o sprovedenim reformama i ispunjavanju uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

U međuvremenu, srpske vlasti su uhapsile i Haškom sudu izručile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Evropska komisija (EK) je 12. oktobra 2011. preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u EU, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti i da će se u dobroj veri sprovesti postignuti dogovori". Komisija je preporučila da pristupni pregovori počnu čim Srbija ostvari "dodatni značajan napredak u daljoj normalizaciji odnosa sa Kosovom".

Zbog situacije na Kosovu Srbija nije u decembru 2011. dobila status kandidata za članstvo u EU. Lideri EU su 9. decembra 2011. u Briselu odlučili da se nacrt zaključaka o Srbiji delimično promeni i da se od Saveta ministara EU zatraži da u februaru 2012. izvrši procenu, kako bi lideri Unije početkom marta mogli Srbiji definitivno da odobre status kandidata za članstvo u EU. Evropski savet odlučio je da se Srbiji u martu 2012. odobri status kandidata za članstvo u EU ako dodatno sredi odnose s Prištinom.

Krajem februara 2012, delegacije Beograda i Prištine postigle su dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i primeni sporazuma o integrisanom upravljanju granicama/prelazima, što je za Srbiju bio jedan od ključnih uslova za sticanje statusa kandidata koji joj je odobren 1. marta 2012.

U decembru 2012. šefovi diplomatija Evropske unije su postigli dogovor da se na proleće 2013. proceni da li Srbija ispunjava sve uslove za početak pregovora o članstvu u EU i da, ako ocena bude povoljna, do juna 2013. odrede datum početka pregovora.

U ključnom stavu zaključaka koje su 14. decembra podržali lideri EU (Evropski savet) navedeno je da će "u cilju moguće odluke Evropskog saveta da otvori pregovore sa Srbijom, Savet ministara na temelju izveštaja Evropske komisije i visoke predstavnice EU, u proleće 2013. razmotriti napredak koji Srbija bude ostvarila u reformama i pospešenju odnosa s Prištinom".

U zaključcima zasedanja se naglašava da je "vidljivo i trajno poboljšanje odnosa Srbije i Kosova nužno da bi obe strane nastavile sopstveni put ka EU, s tim da se izbegne da jedna strana koči drugu u takvim nastojanjima".

Premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić su 19. aprila parafirali Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a 22. maja dogovorili su plan njegovog sprovođenja.

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i evropski komesar za proširenje Štefan File 21. juna su u pismu šefovima diplomatija EU predložili da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i sporazumu o pridruživanju s Kosovom jer su, kako su ocenili, Beograd i Priština ostvarili vidan napredak u normalizaciji odnosa.

Ministri spoljnih poslova EU jednoglasno su 25. juna preporučili da se pregovori sa Srbijom pokrenu najkasnije do januara 2014, kao i da Evropska komisija počne pripreme za pregovore, odnosno da pripremi pregovarački mandat i počne analitički pregled zakonodavstva.

Tri dana kasnije šefovi država ili vlada EU odlučili su da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru 2014. godine.

Odluka o pokretanju pregovora o članstvu u EU prvi je značajniji korak u procesu evropskih integracija Srbije, 16 meseci pošto je dobila status kandidata za članstvo u EU.

Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) stupio je na snagu 1. septembra, posle osam godina od početka pregovora, a njegovo sprovođenje biće jedno od merila za praćenje napretka u pregovorima o članstvu u EU. Stupanjem na snagu SSP Srbija dobija status države pridružene EU, što je status najbliže veze sa EU koju može imati neka zemlja koja nije članica.

Sredinom oktobra 2013. Evropska komisija (EK) je ocenila u godišnjem izveštaju da je Srbija ojačala reforme i "dovoljno ispunjava politička merila", a delom i ekonomske kriterijume EU. EK je u tom izveštaju navela da je nastupila "nova faza u odnosima EU - Kosovo, odlukom da se krene u pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Lopandić: Poglavlje 35 o Kosovu novost i za EU

Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu Duško Lopandić smatra da će najškakljivije poglavlje u pregovorima biti poglavlje 35 koje se tiče Kosova, jer je ono novost i za EU.

"Svi elementi kako će se razgovarati o tom poglavlju još nam nisu poznati jednostavno zato što jer nisu poznati ni predstavnicima EU", rekao je Lopandić za B92.

Prema njegovim rečima, EU je poznata po pravnoj kreativnosti i dosta stvari stvara u hodu, pa pretpostavlja da će i poglavlje 35 biti kombinacija nečega što već imamo.

S jedne strane radiće se analitički pregled poglavlja, takozvani skrining, a s druge strane će teći proces normalizacije odnosa sa Prištinom kao deo političkog procesa, rekao je Lopandić.

Datum početka pregovora, 21. januar 2014. prema njegovim rečima, u praksi znači da će visoki predstavnici srpske Vlade, premijer, prvi potredsednik Vlade i možda neki ministri učestvovati u sastanku s drug strane će biti predstavnici EU.

Oni će iznati stavove za početak pregovora koji traju godinama i pregovara se o svim delovima pravnog šistema jedne države, naveo je srpski ambasador pri EU.

On pretpostavlja da ćemo do kraja sledeće godine imati otvoreno nekoliko poglavlja s tim što ceo proces skrininga traje 13 - 14 meseci, do početka 2015. godine.