Danas je Svetski dan ljudskih prava

Beograd, Brisel -- Širom sveta danas se obeležava 10. decembar, Dan ljudskih prava. U Srbiji će biti obeležen mnoštvom tribina i manifestacija.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

UN su pozvale zemlje članice da intenziviraju napore u promovisanju i zaštiti ljudskih prava i dostojanstva svih. Ceremonije će, povodom Dana ljudskih prava, biti održane u Ženevi i u Njujorku.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković čestitao je danas građanima Srbije Međunarodni dan ljudskih prava, ukazujući na to da je jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva stvaranje efikasnog mehanizma za ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava u svim segmentima društva.

Svaka moderna država je dužna da omogući garantovanje istinske jednakosti, ocenio je Selaković u čestitki i naveo da u Srbiji, kao demokratskoj državi, svi moraju biti ravnopravni, bez obzira na razlike u pogledu rase, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, ili bilo kojeg drugog oblika različitosti.

"Svaki član naše zajednice mora imati jednaka prava, ne samo zato što su ona zagarantovana Ustavom i regulisana nizom medjunarodnih dokumenata, već pre svega zato što svaki pojedinac pravo na slobodu i dostojanstvo stiče svojim rodjenjem", istakao je ministar Selaković i naveo da je država u obavezi da svojim gradjanima obezbedi ostvarenje tih prava.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja garantuje da su svi ljudi rođeni slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima. Deklaracija je jedan od najznačajnijih dokumenata svetske organizacije, koja se bori za mir, ali se zalaže i za ostvarenje ljudskih prava.

U Beogradu će biti održana konferencija "Uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje sprovođenja preporuka tela UN za ljudska prava", na kojoj će govoriti ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić, stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojčakova Solorano, ambasador EU u Srbiji Majkl Devenport i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Zaštitnik građana Saša Janković uručiće predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću izveštaj o sprovođenju strategije za unapređenje položaja Roma sa preporukama.

Njegove zamenice Gordana Stevanović, odnosno Vladana Jović razgovaraće sa predstavnicima NVO "Duga" iz Šapca i posetiti Ženski fudbalski klub "Šabac", kao i preduzeće za zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Smederevskoj Palanci "Goša".

Na Trgu Republike u Beogradu, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Žene u crnom, Romske ženske mreže Banata i Rekontrukcije Ženski fond održaće akciju solidarnosti "Rasizmu odupri se" , dok u Domu omladine "WAKE UP production" u saradnji sa Domom omladine Beograda, ETM produkcijom i Teatrom DODIR organizuje kampanju "STOP! - kršenju ljudskih prava".

Zaštitnik građana Saša Janković i stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojčakova Solorano poručili su juče da se situacija u oblasti ljudskih prava u Srbiji neprekidno poboljšava, ali da su nedavni protesti protiv smeštaja azilanata ukazali da postoji razlog za zabrinutost.

Kako su naveli u zajedničkom saopštenju, sve veći protok ilegalnih migranata i položaj azilanata u Srbiji izaziva ozbiljnu bojazan u oblasti ljudskih prava, jer stotine osoba koje traže azil u Srbiji imaju neodređen status i neizvesnu budućnost, a mnogima nisu na odgovarajući način utvrđene ili registrovane pojedinačne potrebe.

Janković je istakao da je potrebno hitno rešiti pitanje smeštaja i drugih osnovnih potreba, ali i da se zakoni koji su trenutno na snazi u Srbiji primenjuju bez odlaganja ili izuzetaka.

On je dodao da zakonski okvir mora da se unapredi, a pitanju pristupi regionalno "kako bi se predvideli izazovi sve većih globalnih i regionalnih migracija, a potrebne procedure i i resursi poboljšali".

Vojčakova Solorano je dodala da UN razumeju izazove s kojima se Srbija suočava u vezi sa porastom migracionih tokova preko Srbije i Zapadnog Balkana istakavši da je potrebno ojačati sistem kako bi omogućio identifikaciju, evidenciju, odgovarajuće profilisanje azilanata i upućivanje na različite procedure, kao i procenu zahteva za azilom zasnovanu na činjenicama.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U Savetu Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Janković: Siromaštvo i nezaposlenost "ubice ljudskog prava"

Zaštitnik građana Saša Janković je ovim povodom rekao da je u Srbiji iskazana veća odlučnost u borbi protiv korupcije i ostvaren napredak u zdravstvenoj zaštiti Roma, dok je slučaj azilanata otkrio sve nedostatke kampanjskog načina rada institucija i zaštite ljudskih prava najranjivijih.

Janković je u intervjuu Tanjugu rekao da je pitanje "da li Srbija napreduje u ostvarivanju ljudskih prava", najnezahvalnije moguće, jer, kako objašnjava, sve zavisi od perspektive.

"Iz perspektive nekih ljudi, Srbija napreduje i recimo da smo postigli napredak u zdravstvenoj zaštiti Roma, sticanju pravnog identiteta za veliki broj građana koji nisu bili upisani u matične knjige. Recimo i da smo pokazali nešto veću odlučnost u borbi protiv korupcije, koja bi tek trebalo da se realizuje i sudskim presudama", rekao je Janković.

Međutim, kako podvlači, postoji i niz situacija u kojima građani Srbije sve teže ostvaruju svoja prava, a pre svega je reč o ekonomskim i socijalnim pravima.

Janković objašnjava da su opšte siromaštvo i nestašica poslova "ubice ljudskih prava", ali da ombudsman tu ne može mnogo da pomogne, jer dok ekonomija "ne stane na noge i država ne počne pravičnije da deli ono malo što ima", građani će biti uskraćeni.

Govoreći o ljudskim pravima, Janković pominje poslednja dešavanja s azilantima i navodi da je srpsko društvo u tranziciji, sa osiromašenim stanovništvom, nedovoljno jakim institucijama i nedovoljno čvrstom vladavinom prava, te da su azilanti samo skrenuli pažnju na sve nedostatke, pre svega institucionalnog sistema.

Postignutim rezultatima u oblasti pristupa informacijama Srbija ne treba da se stidi, rekao je danas poverenik Rodoljub Šabić, ukazujući da je oblast zaštite podataka o ličnosti krajne zabrinjavajuća i predstavlja potencijalno izvor sve većih problema u oblasti ljudskih prava.

"Jednom veoma ozbiljnom i zahtevnom problemu se olako krenulo u susret. Mislimo da možemo hiljade i hiljade ljudi koji naviru preko granica da smeštamo u sela i zaseoke, da ih sklanjamo od očiju javnosti... Sa druge strane, država koja je odgovorna za human tretman izbeglica i ilegalnih migranata prevalila je teret na građane koji već žive u teškoj situaciji", smatra Janković.

Navodi i da je mali, minoran procenat ekstremista u tom slučaju krenuo putem nasilja, a možda i rasizma, ali da im je dat veliki značaj i da su "u jednom momentu, poslali u svet sliku da je Srbija zemlja u kojoj mrze ljude druge nacionalnosti, što nije tačno".

U slučaju uzbunjivača Janković kaže da je "lopta u dvorištu" Ministarstva pravde i državne uprave i podseća da je nedavno imao sastanak sa ministrom Nikolom Selakovićem, koji je izrazio uverenje da će radna grupa, koja je dobila model zakona, vrlo brzo završiti rad.

Donošenje zakona o uzbunjivačima je, rekao je Janković, vrlo hitno i bitno jer, kako kaže, kada je društvo osiromašeno, onda je posebno važno da opšti interes bude sačuvan, a ako je ugrožen, da postoje ljudi koji će savesno ukazati na to i biti zaštićeni od odmazde.

Pominjući najavljene izmene Zakona o radu, Janković smatra da zaštita prava radnika koja su propisana zakonom mora biti rigidnija, efikasnija i u novom zakonu jasno istaknuta.

Međutim, kako ističe, i prava poslodavaca moraju biti takva da oni mogu da ostvare svrhu svog poslovanja, efikasnu proizvodnju, rad i sticanje profita.

"Nisam za umanjivanje prava radnika, ali sam za racionalizaciju toga šta radnik može i koja su prava poslodavca, pod tačno kontrolisanim uslovima, da u slučaju da nije zadovoljan učinkom radnika, može da reaguje", rekao je Janković.

To pitanje je, kako je naveo, posebno bitno regulisati u javnoj upravi, jer je poznato da radnici u tom sektoru gotovo da imaju "zacementiran radni odnos", zbog čega je gotovo nemoguće lošeg radnika skloniti sa radnog mesta.

Janković ističe da je to začarani krug u kome se šefovi organa uprave pri zapošljavanju službenika često ne rukovode profesionalnošću i stručnošću kandidata već drugim interesima - stranačkim i privatnim, a nastojanje pravnog poretka da radnicima pruži zaštitu često spasava one koji ne zaslužuju da primaju platu od novca poreskih obveznika.

Eštonova zabrinuta zbog nasilja

EU je zabrinuta zbog povećanog nivoa zastrašivanja, nasilja i cenzure sa kojima se suočavaju mediji i borci za ljudska prava u mnogim zemljama sveta, navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava.

"Naše misli danas su sa svima koji su na meti progona, jer oni brane ljudska prava. EU će nastaviti da nudi nepokolebljivu podršku za ljudska prava i demokratiju, i one koji se za njih bore", rekla je Eštonova.

Ona je podsetila da se ove godine obeležava 20 godina od Svetske konferencije o ljudskim pravima u Beču, na kojoj je usvojena Bečka deklaracija i Akcioni program, "koji su potvrdili univerzalnost svih ljudskih prava i odveli do istorijskog napretka u njihovoj promociji i zaštiti".

Eštonova je dodala da se na današnji dan obeležava i 20. godišnjica formiranja Kancelarije visokog komesara UN i čestitala je visokoj komesarki Navi Pilaj zbog njene "lične posvećenosti i ogromnog rada njene kancelarije na očuvanju ljudskih prava širom sveta".

Šefica evropske diplomatije istakla je i da je EU pre godinu dana usvojila Strateški okvir i Akcioni plan za ljudska prava i demokratiju i imenovala prvog specijalnog predstavnika za ljudska prava Stavrosa Lambrinidisa.

"Od tada, usredsređeni smo na to da osiguramo da ljudska prava i demokratija budu okosnica spoljnih akcija EU. Usvojili smo novi Vodič EU o verskim slobodama i uverenjima, kao i o uživanju ljudskih prava pripadnika LGBT populacije", ukazala je Eštonova.

Dodala je da Unija nastavlja i sa dugotrajnom kampanjom za zabranu smrtne kazne širom sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 177 idi na stranu