"Napredujemo u ljudskim pravima"

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u intervjuju Tanjugu povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava rekla da se, sudeći po pristiglim pritužbama, može reći da je diskriminacija najraširenija na osnovu nacionalne pripadnosti, pri čemu su dominantne pritužbe koje se odnose na diskriminaciju Roma.

"Kada je reč o ostvarivanju ljudskih prava, Srbija je poslednjih godina učinila značajan iskorak. Zaokruživanje zakonodavstva o ljudskim pravima i zaštite od diskriminacije pokazuje da smo privrženi međunarodnim standardima", rekla je Petrušićeva, ali i ukazala da proces primene zakona ne ide onako brzo kako bismo želeli.

"Proces primene zakona može da bude mnogo brži. Naravno, može biti smanjen i broj kršenja ljudskih prava na koje se često ne reaguje na adekvatan način", rekla je Petrušićeva, ocenjujući da predstoji još mnogo posla kako bi se zakonski propisi primenjivali u praksi.

Kada je reč o primeni zakona koji se odnose na ljudska prava i zabranu diskriminacije, ona je navela da je potrebno da među građanima postoji svest da ljudska prava čine meru slobode, kao i da je diskriminacija nešto što svima šteti, ali i što je nedopustivo u demokratskom društvu.

Ukazujući da svi zajedno moramo raditi na podizanju svesti, Petrušić je istakla da to nije dovoljno, već je potrebna i odgovarajuća reakcija uvek kada je povređeno ljudsko pravo, uključujući i pravo da se koriste zakonski instrumenti.

Ona je navela da je u Srbiji i dalje raširena diskriminacija, kao i da razna istraživanja pokazuju da su diskriminaciji najizloženijie marginalizovane društvene grupa.

"To govori da još uvek ne razumemo koliko je važno da svi zajedno naučimo kako je lako biti tolerantan i da praktikujemo toleranciju", rekla je Petrušićeva.

Ona je istakla i da veći broj građana ima saznanja o tome šta je diskriminacija od kada se time bavi institucija na čijem je čelu i mediji, kao i da je sve više prepoznaju, da nisu spremni da je trpe, da reaguju i traže zaštitu.

"Često čujem da ljudi misle da su diskriminaciji izložene društvene grupe sa margina, manjine, LGBT osobe. Nije tačno. Svako od nas može biti žrtva diskriminacije", upozorila je Petrušićea i ocenila da ljudi polako reaguju i iskazuju stav da diskriminacija nije prihvatljivo ponašanje.

Navodeći da je institucija poverenika u dosadašnjem periodu radila na više od 1.600 slučajeva, ona je precizirala da nisu sve pritužbe koje su pristigle rezultirale utvđivanjem diskriminacije.

Prema njenim rečima, mnoge pritužbe se odnose na povrede nekih drugih prava za koje poverenica nije nadležna, a ima i pritužbi koje su neosnovane i gde se utvrdilo da nema diskriminacije.

Ipak, kako kaže, u mnogim pritužbama je utvrđeno da je diskriminacija izvršena te su data mišljenja i preporuke.

"Pripremamo jedanaestu tužbu koja za neki dan treba da bude podneta", rekla je Petrušićeva, upozoravajući da je još uvek mali broj parnica za zaštitu od diskriminacije i da u narednom periodu treba nastojati da broj tih parnica bude veći.

Ona je navela i da je mali broj onih kojima su preporuke po pritužbama upućene, a da nisu postupili po njoj.

Prema pristiglim pritužbama se primećuje, kako kaže, da se diskriminacija sprovodi u oblasti rada i zapošljavanja, obrazovanja, a kada je reč o osobama sa invaliditetom - u pogledu pristupačnosti objekata javnih površina.

"Primećujemo da se kao osnov diskriminacije javlja nacionalna pripadnost, invaliditet, pol, odnosno rodni indetititet, pripadnost seksualnim manjinama", rekla je Petrušićeva, navodeći da se i drugi osnovi navode u pritužbama.

Ona je istakla i da tom telu stižu pritužbe i po drugim osnovama - zdravstvenog stanja, članstva u političkim partijama, sindikatima.

Petrušićeva je navela i da građani smatraju da su Romi najviše diskriminisani, kao i da je diskriminacija prema LGBT osobama velika, a kao primer je navela da više od 80 odsto njih ne bi volelo da ima pripadnike LGBT zajednice za komšije, prijatelje.

Kada je reč o etničkoj distanci, prema njenim rečima, tu su sada na prvom mestu Albanci, Hrvati, pa tek onda Romi, Bošnjaci.

Posebna pažnja, kako je rekla, mora biti posvećena mladim ljudim, odnosno deci u školama, koja su često diskriminisana, ali koja predstavljaju i "male diskriminatore".

Stamenićeva: Borba protiv diskriminacije zadatak svih

Državna sekretarka Ministarstva pravde i državne uprave Gordana Stamenić izjavila je danas da su ljudska prava i zaštita od diskriminacije univerzalne vrednosti koje prihvataju sva moderna društva, saopštilo je Ministarstvo pravde i državne uprave.

Poštovanje i implementacija međunarodnih obaveza i evropskih antidiskriminatornih standarda u procesu evropskih integracija zahteva njihovu adekvatnu normativnu regulaciju, a pre svega sprovođenje evropskog ant-diskriminatornog prava, što je uslov za postojanje stabilnog građanskog društva, rekla je Stamenićeva na konferenciji o implementaciji evropskih antidiskriminatornih standarda, koja je održana u Palati Srbija.

Stamenićeva je istakla da je u Srbiji načelo jednakosti i zabrana diskriminacije zajamčena Ustavom, ali i da je pored toga usvojen i veliki broj zakona koji zabranjuju diskriminaciju - Zakon o zabrani diskriminacije, zdravstvenoj zaštiti, visokom obrazovanju, radu, izvršenju krivičnih sankcija, zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

"Neophodno je da se razvije svest da je borba protiv diskriminacije zadatak svih nas i da se u tu borbu moraju uključiti svi činioci društva - zaposleni u organima državne uprave i lokalne samouprave, nezavisni državni organi, organizacije civilnog društva, poslodavci, sindikati, mediji", naglasila je Stamenićeva i dodala da je od presudne važnosti realizacija antidiskriminatornih odredaba u praksi.

Ona je podsetila da je Vlada Srbije u junu ove godine usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije koja ima za cilj da obezbedi poštovanje ustavnog načela zabrane diskriminacije, ali i da ojača i unapredi mehanizme kontrole, kako bi Republika Srbija ispunila i implementirala standarde i otklonila ili bitno smanjila diskriminaciju osetljivih grupa.

"Cilj Republike Srbije je izgradnja demokratskog, socijalno pravednog društva u kojem sve osobe uživaju jednaka prava i imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala i ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života", zaključila je Stamenićeva.