SAD: Biskup postao beskućnik

Maselman kaže da je unapred znao da će neki od vernika biti ljubazni, a drugi neprijatni, ali iznenadila ga je činjenica da je najveći broj ljudi raegovao ravnodušnošću.

"Većina me je prosto ignorisala i zaobilzila iz daleka, da ne bi motrali da me pogledaju u oči. Za mene je to bila neočekivana lekcija. Ne moramo uvek da damo novac, pa čak ni hranu, ali ako se ponašamo u skladu s onim što tvrdimo da verujemo, nekad može biti dovoljno i da se samo osmehnemo, da čoveka pogledamo u oči i da pokažemo da poštujemo njegovo dostojanstvo", kaže on.

Maselman je ideju dobio kada ga je prijateljica u šetnji prekorila zbog zamerke što neprestano zastajkuje i prazni džepoove udeljujući siromasima. Prekor je istinski primio k srcu, pokrenuo je organizaciju koja pravi sendviče za beskućnike, a onda je počeo da razmišlja i kako bi sam na isti način mogao da utiče na pripadnike svoje crkve.

Zaključio je da obična nedeljna propoved neće biti dovoljna, i da je ljudma potrebno nešto šokantnije.

Zato je angažovao profesionalnu šminkerku Taru Sterling, koja uglavnom radi za TV, i ona mu je podarila zapušten izgled, zamršene sede zulufe, promrzlo lice izbrazdano ožiljcima i kvarne zube. Oko sat pre početka službe pojavio se pred svojom crkvom u takvom izdanju, odeven u prljavu odeću, s natpisom da prosi za hranu i kutijicom u koju su ljudi mogli da ubace novac.

Ljudi iz crkve su se različito ponašali. Nekoliko njih je pokušalo da ga otera, ali neki su i davali, tako da je sakupio jednu jabuku, nekoliko keksa i oko 20 dolara. Deca su bila “veoma ljubazna”, i većinom su tražila od roditelja da mu nešto prilože.

" Neki su davali, neki nisu, neki su mi poželeli srećan Dan Zahvalnosti, dok su me drugi izbegavali", kaže Maselman.

Kada je služba počela, ušao je u crkvu, seo u prvi red, i sačekao da crkvenjak najavi da bi “beskućnik koji je ovde prisutan hteo nešto da kaže”.

Vernici su bili zaprepašćeni, a on je mirno stupio za predikaonicu, izrecitovao je himnu “Da li si danas učino nešto dobro”, objavio da želi da crkvi da priloži nešto novca koji je isprosio, i upitao da li je biskup tu. Odgovorili su da nije, na šta je Maselman skinuo masku.

Vernici su bili zapanjeni. Tokom propovedi o “davanju, zahvalnosti i samilosti” koju je zatim održao mnogi su plakali, a oni koji su ga izbegavali ili bili grubi nakon propovedi su postiđeno došli da se ispovede.

" Bilo mi je teško što se tako loše osećaju, ali verujem da sam postigao ono što sam želeo ", kaže Maselman.