Srbija i dalje sa dva grba

Novaković je precizirao detalje grba koji je Bečlija Ernst Kral izradio po narudžbini kralja Milana, 1892, pišu Novosti.

Stari grb je i na kovanicama, gotovo na svim zastavama u zatvorenom prostoru, kao i na tablama državnih institucija. Mada, ističe Grujić, veliki broj tabli i dalje ima jugoslovenske simbole:

"Na automobilskim tablicama čak imamo nešto što nije grb. Između slova i brojeva nalazi se štit sa krstom i četiri ocila, a to nije ni bio, niti će biti grb", kaže heraldičar Ljubodrag Grujić, koji je pre tri godine, na zahtev Vlade, uradio verziju srpskog grba, koju je Vlada i usvojila. Ubrzo posle toga počele su polemike da li orlovi imaju papagajske kljunove, da li noge liče na ptičje ili kokošije, da li je grb izneverio nemanjićku tradiciju, a pre svega, koliko košta zamena državnih simbola na zastavama, pečatima, državnim tablama, tablicama, dokumentima građana...

Polemika je završena tako što je Vlada formirala komisiju na čelu sa tadašim ministrom kulture Predragom Markovićem, koja je imala zadatak da precizira grafičko rešenje. Kako saznajemo iz izvora bliskih samoj komisiji, ona je, u stvari, trebalo da napravi kompromis između starog rešenja koje je ostalo prihvaćeno u narodu, i novog na koji mnogi nisu mogli da se naviknu. Marković je odmah doneo odluku da oba grafička rešenja, i staro i Grujićevo, ostaju na snazi do daljeg. Ova odluka nikada, kako saznajemo iz izvora bliskih Vladi, nije formalno ukinuta, kao što formalno nije rasformirana ni Komisija, niti je formirana nova. Takođe, Komisija nikada nije nijedno finalno rešenje predložila nijednoj državnoj instituciji, već je celo to pitanje spontano gurnuto pod tepih. Za Grujića to znači da je na snazi samo jedno zvanično rešenje - njegovo. A za članove Komisije to znači da je Vlada prećutno pustila da preživi ono koje se više "odomaćilo", a oni misle da je to staro. Jer, kako kažu, i dalje se na automobile lepe nalepnice sa starim orlom, koje su izrađene još 2005, pošto su postojeći državni simboli vraćeni preporukom Narodne skupštine 17. avgusta 2004, na predlog samog Predraga Markovića i njegovim potpisom.

Zanimljivo je i da je bivši predsednik Skupštine prvi etalon za državne simbole platio iz svog džepa pre nego što ih je dao tadašnjoj Skupštini na uvid. On je, prektično vratio u život jedini grb koji je Srbija imala do osnivanja Jugoslavije, i to je kasnije potvrđeno zakonom. Takođe, zahvaljujući tome, Srbija je sačekala svoju nezavisnost, 2006. godine, sa grbom. Etalon je odmah poslat u ambasade i diplomatska predstavništva, gde su po tome sašivene zastave.

Zatim je ostalo samo da se utvrde tehnički detalji i standardi - kad i do koje mere će se grb smanjivati (koje elemente će moći da gubi) kada se, recimo, štampa na vizit-kartama, ili kako će izgledati na platnu, kako na papiru, kako izliven...

Tu su već nastali nesporazumi oko izgleda orla i plašta, ali i troškova. Tvorci izmenjenog grba konstatovali su da će troškovi biti minimalni jer je odmah trebalo promeniti samo veliki državni pečat, dok bi se zastave i dokumenta menjali postepeno. Na pitanje da li su pečati do danas promenjeni, tvorac novog grafičkog rešenja Ljubodrag Grujović odgovara da ne zna:

"Što se tiče zastava, one se menjaju polako, kako im prođe životni vek od dve-tri godine. Većini spoljnih je taj vek prošao, ali one u unutrašnjim prostorijama nisu menjane. Ni Vojska nije menjala obeležja, jer ona ima sopstvena čije grafičko rešenje ne mora da prati zvanično, posebno kad je u pitanju izgled orla. Ali ja i dalje stojim iza toga da Srbija ima samo jedan grb i jedno grafičko rešenje, ono drugo nikada nije bilo na snazi".

Prema mišljenju jednog od članova Komisije, Grujovićevo rešenje jeste uklonilo niz nestandardnih detalja, ali višegodišnja tradicija upotrebe starog izgleda, ma kako heraldičarima parala oči zbog primetnog uticaja Beča, stekla je više simpatija u narodu. Zato veruju da će baš ona preživeti.

Spor oko detalja

Oni koji brane stari grb podsećaju da je Novaković orlove preslikavao iz srpskih manastira Žiče, Lazarice, Ljubostinje. Srpski tetragram uzet je iz Dečana. Takođe misle da naša zemlja kao republika ne bi trebalo da ima ovakvu kraljevski krunu i hermelinski plašt, već nemanjićku krunu kao izraz tradicije. Poštovaoci novog rešenja tvrde da su ispravljene greške, pa je jezik orla povezan sa kljunom, a noge više nemaju perje do kandži i ne podsećaju na kokošije. Kljunovi, kažu, jesu uvećani, ali kao kod ruskog orla, da bi se videli i kada su umanjeni.