Polemike o dometima 5. oktobra

Primetna je i dalje podela na one koji u tom događaju vide pomak ka demokratizaciji srpskog društva i one za koje je pad režima Slobodana Miloševića početak gubljenja suvereniteta Srbije i njenog dovođenja u status kolonije ili protekotarata zapada.

Okrugli sto "Srbija - godinu dana nakon promene režima", u organizaciji Instituta za evropske studije, okupio je danas akademske stručnjake različitih disciplinarnih i ideoloških opredeljenja, koji su bili saglasni samo u jednom, i to sa bitno različitim argumentima - da je današnja vlada nastavljač "postpetooktobarske politike".

Među sociolozima i politikolozima, međutim, ima onih koji radije ističu proevropski i modernizacijski kontinuitet današnje vlasti sa petooktobarskim promenama i onih koji, sa druge strane, insistiraju na antidemokratskim elementima politika koju su vodile vlade od 2000. godine.

Sociolog Jovo Bakić lokalizovao je tri faze u razvoju višestranačja u Srbiji, prvu do 5. oktobra, a to je ono što se naziva autoritarnim režimom Slobodana Miloševića, drugu od 5. oktobra 2000. do 2012. godine i treću koja je počela nakon izbora 2012.

Srbija je, prema njegovim rečima, na početku treće faze, u okviru koje je došlo do smene generacija u vrhu političkih stranaka, jer su, sa izuzetkom Vojislava Koštunice, sada na čelu svih stranaka lideri rođeni između 1965. i 1970. godine.

"To su ljudi koji su bili prliično mladi 90-tih i koji su stasavali u višestranačju. Ta činjenica, međutim, prikriva da je društveno-ekonomski sistem u Srbiji i dalje politički kapitalizam", rekao je Bakić.

Prema njegovim rečima, članstvo u strankama je i dalje osnovni kanal vertikalne pokretljivosti u društvu, po čemu je Srbija u dnu Evrope, a u njoj je, takođe, u poređenju sa drugim evropskim državama, u najvećoj meri izvršena transformacija iz nekadašnjeg političkog kapitala u ekonomski kapital, jer postoji kontinuitet između političke elite 80-tih i 90-tih i ekonomske elite danas.

"Bitne društvene promene moraju podrazumevati otvaranje društva, koje bi omogućilo prelazak ljudi iz nižih slojeva u srednje, i iz srednjih u elitu", kazao je Bakić.

Sociolog Vladimir Vuletić konstatovao je da je sadašnja vlada uspela da za godinu i po dana stabilizuje poziciju, tako da ima priliku da ostvari ciljeve koje je sebi postavila.

Prema njegovim rečima, ako je modernizacija cilj ove vlade, evidentno je da u društvu postoje bitne razlike u mišiljenju o tome šta je modernizacija, zbog čega se postavlja pitanje da li u Srbiji ima konsenzusa po tom pitanju.

"Ako se hoće ozbiljna modernizacija društva, za to mora postojati širi front i u tome koordinirano moraju učestvovati sva ministarstva, a ne samo dva ministarstva u kojima se formulišu ekonomske reforme", rekao je Vuletić.

Analitičar Branko Radun konstatovao je da je podela na takozvane patriote i evropejce godinama blokirala politički život Srbije, a da je taj problem unekoliko prevaziđen formiranjem sadašnje vlade i činjenicom da ona ima ubedljivu podršku u biračkom telu.

On je, međutim, ocenio da je jedna od posledica 5. oktobra urušavanje institucija i postepeno gubljenje suvereniteta, sto je Srbiju dovelo u poziciju "neke vrste protekorata evroatlantskih centara moći".

On je, ipak, implicirajući odgovor, postavio pitanje da li je drugačija politika od one koju vodi sadašnja Vlada Srbije moguća, budući da je "hegemonija Brisela i Vašingtona u Beogradu" mnogo šira od pukog odnosa dužnika prema poveriocu i da "licencu za bavljenje politikom u Srbiji i učešće u vladi izdaje zapadni faktor".

Miša Đurković iz Instituta za evropske studije smatra da proteklih godinu dana politike u Srbiji odlikuje "kombinacija najgorih elemenata režima iz 90-tih i onoga što smo imali posle 5. oktobra".

Prema njegovim rečima, u Srbiji nikada nije postojala ovako loša društvena klima, a nju, kako je ocenio, generišu "tabloidi pod kontrolom režima".

Đurković smatra da je u toku proces degradacije poverenja u institucije uz stvaranje kulta jednog čoveka, a takođe tvrdi da je borba protiv kriminala selektivna i da cilja na potkopavanje opozicije i "ugrožavanje srpskih tajkuna".

Zoran Avramović sa Instituta za pedagoške studije ocenio je da je pozitivna tekovina 5. oktobra unapređivanje demokratskog sistema, a profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić da je 5. oktobar bio "važan događaj bez velikih suštinskih posledica", jer je Srbija tada ušla "ne u razvojno, već u kružno kretanje i vratila se u strukturnom smislu na tip režima i vlasti koji je sličan onome koji je oboren 5. oktobra".