Usvojen mehanizam za vraćanje viza

Među tim zemljama je i Srbija.

Za usvajanje mehanizma glasao je 631 poslanik, dok je 236 bilo protiv toga. Poslanica Tanja Fajon je danas zatražila da se glasanje odloži, nazvavši predlog mehanizma “ilegalnim”, jer ograničava prava parlamenta. Njen predlog je odbijen, a mehanizam je potom izglasan.

Tanja Fajon je nakon usvajanja ovog mehanizma izjavila da je to greška i "da je napravljen haos".

Predlagač rezolucije Eduardo Mera je to opovrgao, rekavši da mehanizam ne znači da se EP odriče svojih ovlaščenja po temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, pošto se predviđa mogućnost da Savet ministara samo privremeno uvodi ograničenja bezviznog rezima, jer bi
za vraćanje neke zemlje na "crnu šengensku listu" bila nužna saglasnost EP.

Ipak, usvajanje mehanizma ne znači automatski povratak viznog režima i evropski poslanici, kako prenosi agencija Tanjug, smatraju da je malo verovatno da će on biti pokrenut.

Prema tvrdnji nekih poslanika EP, u EU ima šest zemalja koje bi već bile sklone da se mehanizam primeni na neku od zapadnobalkanskih zemalja, a tu se, izgleda, uglavnom cilja na Bosnu i Hercegovinu, javlja izveštač agencije Beta iz Strazbura. Komesarka EU za pravosuđe i unutrašnje poslove Cecilija Malstrem pozdravila je usvajanje mehanizma i istakla da on jača integritet i kredibilitet procesa vizne liberalizacije, piše u današnjem saopštenju.

Ona keže i da će Evropska unija mehanizam privremenog ukidanja bezviznog režima primeniti samo "u izuzetnim okolnostima i kao poslednju meru" i time se "ne cilja ni na jednu pojedinačnu zemlju ili region".

Takav zaštitni mehanizam "čuva celovitost vizne liberalizacije" i u pitanju je "nužnost da se zajamči da naša vizna politika i dalje bude element od poverenja za delotvornu imigracionu politiku EU", predočila je komesarka Malmstrem. "Cilj je", kako je objasnila, "da se rešavaju hitne situacije izazvane zloupotrebama koje bi počinili gradjani zemalja za koje je ukinuta obaveza da poseduju vize prilikom ulaska u EU".

To u očima građana Evropske unije "jača ubedljivost" ukidanja viza prema trećim zemljama, ocenila je komesarka Malmstrem.

Ona je podvukla da će "zaštitni mehanizam omogućiti da se, uz stroge uslove i na temelju procena Evropske komisije, privremeno uvedu vize za državljane nekih zemalja".

"Jako se nadam da nećemo doći u situacije koje bi nas primorale da privremo ukinemo bezvizni režim. Ali sam ubeđena da će mogućnost da posegnemo za takvom 'zaštitnom kočnicom' pomoći da se poveća poverenje zemalja članica EU u primeni vizne politike i budućeg ukidanja viza", navela je Sesilija Malmstrem.

Evropski parlament je u utorak vodio burnu raspravu o ovom mehanizmu, koji su poslanici socijalista, socijaldemokrata, liberala i zelenih kritikovali zbog toga što omogućava ograničenje slobode kretanja, pre svega za građane iz zemalja Zapadnog Balkana.

Kada se jednom u EU usvoji "mehanizam suspenzije bezviznog režima za treće zemlje u hitnim situacijama i u slučaju zloupotrebe postojećeg sistema", a prvi korak ka usvajanju je upravo glasanje u Evropskom parlamentu, zemlje Zapadnog Balkana biće izložene riziku ponovnog stavljanja na "crnu listu", ocenjuje Dojče vele.

Prema onome o čemu su danas glasali, dovoljno je da zemlja potpisnica Šengenskog sporazuma u pismu obavesti Evropsku komisiju o pogoršanju situacije na terenu. Zatim je na stručnjacima da procene situaciju, na osnovu čega Evropska komisija daje predlog, a zemlje članice zatim usvajaju odluku o suspenziji bezviznog režima, koja bi u prvom trenutku trajala šest meseci, posle čega bi usledila nova procena, ističe Dojče vele. Slovenačka poslanica Tanja Fajon, članica Komiteta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, zatražila je od kolega da glasaju protiv predloga, između ostalog zato što ne predviđa kontrolnu ulogu Parlamenta.

S druge strane, poslanici Evropske narodne stranke (EPP), grupacije koja okuplja partije desnog centra, podržali su predlog.

Prema najnovijim izveštajima, broj lažnih azilanata iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine u poslednje vreme je znatno smanjen, zahvaljujući merama odvraćanja od zloupotrebe bezviznog režima koje su te zemlje sprovele, kao i izmenama u proceduri za dobijanje političkog azila u EU.

Lažni azilanti sa Zapadnog Balkana najčešće nastoje da bez ikakvog osnova dobiju materijalne povlastice, predviđene postupkom za odobravanje azila, u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu, kao i u Švajcarskoj, koja nije članica EU, ali je uključena u šengenski prosto," bez granica Evropske unije.