SSP stupa danas na snagu

Beograd -- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije stupa danas na snagu.

Izvor: Tanjug
Podeli

Podsećamo, EU 24. jula izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije sporazuma u državama članicama.

Stupanjem na snagu SSP biće obrazovana tela koja će pratiti sprovođenje Sporazuma, a u kojima će predstavnike imati Srbija i EU - Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Na dan stupanja na snagu SSP prestaje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, a rokovi koji su počeli da teku početkom primene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. nastaviće bez prekida da teku i nakon prestanka njegovog važenja, podsetila je Kancelarija Vlade Srbije za evrointegracije.

Bivša direktorka Kancelarije za evrointegracije Tanja Miščević, koja je 2008. parafirala taj sporazum, objasnila je Tanjugu da se faktički tim formalnim činom u već uspostavljenim ekonomskim odnosima neće mnogo toga promeniti.

Miščević je ukazala na, pre svega, simbolički značaj stupanja na snagu SSP, jer je time zadovoljen formalni preduslov za početak pregovora o članstvu, a Srbija dobija status države pridružene EU.

"Nema novih rokova i novih para, odnosno fondova koji nam stupanjem na snagu SSP postaju dostupni, ali je ovo zaokruživanje prethodnog procesa i ovim je naš proces pridruživanja prerastao u proces pristupanja EU", objasnila je Miščević.

Podsećajući da Srbija i EU već godinama primenjuju Prelazni trgovinski sporazum, a to znači trgovinski deo SSP-a, Miščević je Tanjugu izjavila da je novina to što sada na snagu stupa i politički deo sporazuma.

"U političkom delu su definisani principi pridruživanja koje se zasniva na evropskim vrednostima, njima se država priprema za eventualno buduće članstvo, formiraju se institucije koje se bave primenom sporazuma i praćenjem njegovog ostvarivanja i koje eventualno rešavaju sporove između dva ugovorna partnera", navela je Miščević.

Stupanjem na snagu S S P-a biće, naime, formirana zajednička tela za njegovo sprovođenje: pored već postojećeg Odbora za praćenje sprovođenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će biti preimenovan u Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, biće formiran Savet za stabilizaciju i pridruživanje i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Kao najzanimljiviju novinu koja proističe iz stupanja na snagu SSP, Miščević izdvaja obavezu da Srbija uskladi stavove u spoljnoj politici sa zajedničkim stavovima EU, ukoliko oni postoje.

"Spoljna i bezbednosna politika EU je različita od trgovinske politike gde se članice i oni koji su u ugovornom odnosu sa EU moraju usklađivati. U tom segmentu postoji samo poziv da države zauzmu isti stav, ali ni same države članice EU to nisu uspevale u mnogim slučajevima, kao na primer u slučaju Libije", rekla je Miščević, i dodala da u poslednjih godinu i po dana, kada je reč o spoljnoj politici, Srbija nije imala neslaganja sa stavovima EU.

Kada je reč o trgovinskim odnosima, biće nastavljen proces liberalizacije započet primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, što znači da će 1. januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za najveći broj poljoprivrednih proizvoda.

Za određeni broj poljoprivrednih proizvoda će, naime, kako bi bili zaštićeni domaći proizvođači, Srbija zadržati određene carinske stope za proizvode pobrojane u aneksima 3b i 3g sporazuma.

"Ne bi bilo zgoreg podsetiti da poljoprivredna roba u Srbiji nije ostavljena bez zaštite, jer smo u toku pregovora o sporazumu uspeli da liberalizujemo oko 80 odsto tržišta poljoprivrednim proizvodima, a 20 odsto proizvodnje, u šta spadaju pšenica i kukuruz, jeste zaštićeno, i ono čak ni stupanjem na snagu sporazuma neće biti potpuno liberalizovano", rekla je Miščević.

Trgovinska liberalizacija sa EU je proteklih godina nailazila na oštre kritike evroskeptika, koji su uvereni da Srbija, kao nedovoljno razvijena država, gubi ukidanjem carina na evropske proizvode.

Zvanične statistike, u koje je Tanjug imao uvid, govore upravo suprotno, jer je oko 82 odsto srpskog izvoza u EU u 2012. godini bio preferencijalni izvoz, dok je udeo preferencijalnog izvoza iz EU u Srbiju oko 60 odsto.

Analiza trškova i koristi pokazuje da je Srbija tokom 2012. godine imala više koristi (692 miliona evra) u odnosu na trškove (312 miliona evra) od implementacije Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u prvih pet meseci 2013. kada koristi iznose 222 milina evra, a troškovi oko 88 miliona evra.

Takođe, indirektne koristi od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma su povećanje investicija, zapošljavanje, rast bruto domaćeg proizvoda, porast izvoza, budući da je EU, ne samo najveći trgovinski partner, već i najveći investitor u Srbiju.

strana 1 od 41 idi na stranu