NVO:Bez ijedne presude o Oluji u HR

Dosad su ekshumirani posmrtni ostaci 941 osobe ubijene tokom akcija 1995. od čega je identifikovano njih 585, što je broj koji bi trebalo da vodi do krivičnog progona, rekla je Vesna Teršelić, rukovodilac te NVO Documenta - Centar za suočavanje s prošlošću.

Predstavljajući kvartalni izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za razdoblje od aprila do juna ove godine, ona je rekla da nema opravdanja za takvu neefikanost i da ne može biti opravdanja usporenosti tih procesa jer je to veliki teret nasleđa prošlosti za hrvatsko društvo koji mogu umanjiti samo pravosuđa Hrvatske i Srbije.

Prema njenim rečima, problem je i što civilne žrtve u sudskim procesima najčešće ne dobijaju satisfakciju, jer se obeštećenje u sudskoj praksi veže uz pitanje je li bilo krivične presude za ratni zločin.

Bez obzira na nacionalnost, i Srbi i Hrvati su u tim tužbama prečesto morali da da plate parnične troškove, rekla je Teršelić.

Mladen Stojanović iz Centra za mir, nasilje i ljudska prava iz Osijeka pozdravlja poboljšanje odnosa srpske i hrvatske vlasti, te protokol o saradnji DORH-a i Tužilaštva BiH kao, ocenio je, put ka boljoj saradnji u regiji ključnoj za procesuiranje zločina, na osnovu koje bi se moglo otvoriti pedesetak predmeta u Hrvatskoj i BiH.

Stojanović je rekao da je od aprila do juna u Hrvatskoj uočljiv pad broja postupaka i glavnih rasprava u odnosu na protekle godine, a danas se predmeti u kojima se održavaju glavne rasprave vode uglavnom protiv pripadnika hrvatskih komandi jer su pripadnici srpskih uglavnom nedostupni i sve je manje suđenja u odsustvu.

U tom je razdoblju donesena je nepravosnažna odluka za "Oluju" - Božo Bačelić je osuđen na pet godina i deset meseci za ubistvo starijeg srpskog bračnog para i srpskog zarobljenika, a trojica pripadnika "Puma" nepravosnažno su oslobođeni optužbe za ubistvo civila.

Stojanović je zapitao da li bi hrvatski sud izrekao istu presudu kada bi srpski vojnik ubio stariji hrvatski bračni par ili hrvatskog zarobljenika, uveren sam da bi kazna bila puno veća.

Eugen Jakovčić iz Documente ocenjuje poraznim da se ponovo konstatuje porazna činjenica da još nema pravosnažne presude za "Oluju".

Za nas ta akcija nije samo pobeda nego i niz ratnih zločina počinjenim nad nevinim civilima, rekao je on, javila je agencija Hina.

Documenta smatra da bi zakonodavac trebalo da razmotri novi Krivični zakon koji je blaži za slučajeve ratnog zločina silovanja od prethodnog, odnosno najmanja kazna je tri godine, dok je pre taj minimum bio pet godina.

U vezi izmena Zakona o pravosudnoj saradnji u kaznenim stvarima s državama članica EU, Documenta ocenjuje da počinitelje svih krivičnih dela treba privesti pravdi i da nisu opravdana uvođenja bilo kakvog vremenskog ograničenja u primeni evropskog naloga za hapšenje.

Najavili su da će najesen početi s istraživanjem informativnih emisija HRT-a o praćenju dveju presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Jadranku Prliću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, u kojima se, kažu, nije pridavala velika pažnja civilnim žrtvama.