RHMZ: Ne lažiramo temperature

Međutim, kako je za Novosti objasnio meteorolog prognostičar u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije Aleksandar Nišavić, načini svih meteoroloških merenja i osmatranja su svuda u svetu isti. I tako je više od sto godina.

Inače, podaci koji se u medijima objavljuju mere se u Karađorđevom parku, jer je to mesto sa najdužim nizom merenja i u centru je grada. Termometri su u meteorološkim zaklonima, koji su na suncu, na visini od dva metra, drveni su i napravljeni tako da kroz njih cirkuliše vazduh. Unutra se nalaze instrumenti za merenje temperature i vlage. "Zbog toga mi kažemo da je to temperatura u hladu, jer termometar nije direktno izložen suncu", objašnjava Nišavić. "I to je temperatura vazduha koji udišemo. Da je termometar izložen suncu, trpeo bi direktno zagrevanje i pokazivao bi enormno veću temperaturu. Ali to ne bi bila temperatura vazduha, već materijala od kojeg je napravljen termometar", objašnjava on.

Nišavić dodaje da ljudi najčešće mešaju temperaturu vazduha sa onom koju subjektivno osećaju kada su na suncu. "Logično je da je mnogo vrelije na asfaltu, koji se celog dana zagrevao i izručuje toplotu. Ljudi izloženi suncu osećaju mnogo veću temperaturu i mogu dobiti sunčanicu, ali to nije temperatura vazduha, koju merimo i objavljujemo", kaže on.

Nišavić naglašava i da krajnje neozbiljno zvuče spekulacije da se manipuliše izmerenim vrednostima temperature. "Niko ništa ne krije i da bi hteli to je nemoguće, jer je mnogo ljudi uključeno u merenje i obradu podataka. Svaki podatak se obrađuje i arhivira i nama je veoma bitan", kaže on.

Meteorolog navodi i da je danas vremenska prognoza mnogo preciznija zahvaljujući razvoju računara i softvera. "Mi u RHMZ koristimo sve savremene metode, kao i druge meteo-službe u svetu. Zato je prognoza od tri do pet dana ostvariva od 80 do 90 odsto. Računari sada mogu da obrade mnogo više podataka za znatno kraće vreme, što omogućava bolju prognozu i za 15 dana unapred", zaključuje on.