DS: Štedionica je Dinkićevo "delo"

DS je povodom, kako je navela u saopštenju, neistina iznetih u pojedinim medijima u vezi sa slučajem Nacionalne Štedionice, navela da su Đelić i njegov tim branili državni interes od osnivanja do kulminacije te borbe tokom 2003. i 2004. godine.

"Đelić je prvi pokrenuo pitanje Nacionalne Štedionice, tražeći da Srbija dobije učešće u kapitalu te institucije na osnovu vrednosti srpske imovine koju je tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, kao tadašnju saveznu imovinu nad kojom republička vlada nije imala nadležnost, besplatno dodelio Štedionici bez tendera i bilo čijeg znanja i odobrenja, od prostorija, opreme, preko državnih depozita, plata radnika", navodi Demokratska stranka u saoštenju.

Takođe se dodaje da je Vlada Srbije na Đelićevu inicijativu krajem 2003. godine i početkom 2004. usvojila zaključke u kojima se zahteva od svih državnih organa da zaštite interes Srbije. Od državnog tužioca se, kako dodaju, tražilo da, kao jedini organ nadležan za pokretanje sudskih postupaka, podnese tužbu radi raskida ugovora kojim je državna imovina preneta Nacionalnoj Štedionici, a od Narodne banke da poništi dokapitalizaciju Štedionice kojom su povezana lica došla do vlasništva bez njenog odobrenja.

"Đelić i njegovi saradnici su otkrili i da je Dinkić, tadašnji guverner centralne banke, locirao u maloj banci bez međunarodnog rejtinga - Euroaksis banci u Moskvi devizne rezerve nacije u iznosu od celih 58 miliona dolara, suprotno opšteprihvaćenim pravilima rukovanja državnim rezervama", piše u saopštenju.

DS dalje navodi da su "određene of šor firme potom iskoristile pristup tom državnom novcu za kupovinu akcija Nacionalne Štedionice na kojima su kasnije napravile veliki profit", a da su ta ista sredstva služila odredjenim firmama za trgovinu strujom sa EPS-om, što je bio predmet anketnog odbora Skupštine Srbije 2004. godine, gde je Đelić istovetno branio državni interes.

Srbija, kako se napominje, nikada nije imala većinsko vlasništvo nad Nacionalnom Štedionicom, te nije mogla ni da ga izgubi, što jasno pokazuju podaci Agencije za privredne registre. "Republika Srbija nije bila ni pokretač, ni osnivač Nacionalne Štedionice, već je, po sopstvenom često ponovljenom javnom priznanju, u potpunosti projekat Dinkića kome se Đelić hrabro suprotstavio", saopštavaju demokrate.

DS dodaje i da je Đelić predložio predstavnike Srbije koji su na upravnom odboru tražili smenu direktora Štedionice i koji su pokušali da zaštite državni interes, a da je Nacionalna Štedionica 2004. godine podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog borbe za zaštitu državnog interesa.

Dinkić, koji je danas ministar finansija i privrede, izjavio je da ne snosi "apsolutno nikakvu odgovornost" za prodaju Poštanske štedionice, jer je tada bio u opoziciji, već da je odgovornost za dokapitalizaciju državih banaka u isključivoj nadležnosti ministra finansija, što je tada bio Đelić.

"Tadašnji ministar finansija Božidar Đelic, iako je znao da Nacionalna šedonica mora da se dokapitalizuje da ne bi izgubila dozvolu za rad, svesno je propustio da to učini i time direktno doprineo da se učešće države u banci svede na svega deset odsto", rekao je Dinkić u intervjuu za današnji "Kurir".

Insajder upozoravao na "Štedionicu" 2007.

O ulozi Euroaksis banke, koju je osnovala Borka Vučić, i koja je kasnije promenila ime u Veksim, bavio se i Insajder B92. Prema nezvaničnim informacijama, deo novca koji je iznošen iz zemlje godinama završio je i u toj banci.

Euro aksis osnovan je za potrebe funkcionisanja Naftne industrije Srbije i Elektrodistribucije u vreme sankcija. Tadašnji i sadašnji biznismeni Vuk Hamović i Vojin Lazarević bili su vlasnici 28 odsto te banke. Iako je bilo zabranjeno u njoj držati više od 5 odsto deviznih rezervi države, guverner Mlađan Dinkić je već u decembru 2000. počeo da uvećava devizne rezerve u toj banci. Sa 4,6 miliona dolara u martu 2003, na računu banke u Moskvi bilo je čak 60 miliona dolara.

Hamović i Lazarević su preko povezanih firmi putem dokapitalizacije postali pojedinačno vlasnici najvećeg paketa akcija Nacionalne štedionice.

O tome je za Insajder, između ostalih, govorio i Đelić.

Opširnije možete pogledati ovde.