Izbačeni iz škole zbog takmičenja?

Deca su zbog takmičenja u Mađarskoj izbačena zbog neopravdanih izostanaka.

Ova dva maturanta su mesec dana pred kraj četvrte godine primorani da napuste Tehničku školu "Ivan Sarić" u Subotici zbog velikog broja izostanaka, iako im je školska uprava obećala da do toga neće doći jer su to vreme posvetili izradi pravog informatičkog proizvoda.

Pri tom, Vukašin i Nenad izostanke nisu napravili zato što su "blejali" na ulici ili zato što im je škola dosadila, već zato što su za to vreme vredno radili i napravili "igru za pametne telefone" koja je osvojila prvo mesto na međunarodnom takmičenju "Džon von Nojman" u Mađarskoj.

Dva najbolja druga su još od drugog razreda srednje shvatila da imaju "kliker" za informatiku i grafički dizajn, a početkom četvrte godine započeli su svoj posao. Oni su počeli rad na igrici za pametne telefone, a kako bi postali finansijski nezavisni, u slobodno vreme honorarno su se bavili grafičkim dizajnom. Da bi uspeli i jedno i drugo, počeli su da prave izostanke.

Znajući da je takmičenje u martu i da im treba mnogo vremena da spreme igricu, ovi mladići rešili su da se konsultuju sa upravom škole, kako bi pronašli pravi način da organizuju sve obaveze oko škole, takmičenja i posla.

"Mi smo nekih mesec dana pre takmičenja otišli u školu, kod zamenika direktora, koji je o našem slučaju obavestio celu upravu škole. Rečeno nam je da smemo da odsustvujemo te četiri nedelje i da će izostanci "biti u redu". Dobili smo "fore" da napravimo tu igru. Zbornicu smo napustili uz podršku, i naše obećanje da se po povratku iz Mađarske posvećujemo školi", kaže za Telegraf.rs Vukašin Laušev.

Na ovom prestižnom takmičenju momci su osvojili prvo mesto. Bili su pohvaljeni da su jedini doneli "informatički proizvod", a svetski stručnjaci predvideli su im odličnu karijeru.

Ushićenje i radost zbog neverovatnog uspeha nisu dugo trajali. Po povratku u Srbiju, sačekao ih je hladan tuš. Odmah nakon čestitke razredne, stiglo je i obaveštenje uprave škole da izostanci neće biti pravdani.

"Odmah po povratku u Srbiju, obavestili su nas da ćemo imati smanjene ocene zbog izostanaka, međutim, to se završilo disciplinskim postupkom. Nastavničko veće donelo je odluku da zbog velikog broja izostanaka ja moram da napustim školu. Vukašin je krenuo za mnom", priča Nenad.

Zašto je uprava škole promenila odluku, ovi momci ne znaju sa sigurnošću, ali ono što se tih dana "šuškalo", ukazuje na mogućnost da je "posredi zavist nekih profesora". Iako su pravo na učešće na takmičenju imali svi, nijedan profesor nije se takmičio. S druge strane, iako idu u tehničku školu, svoja znanja sticali su samostalno, van škole i sa malo godina počeli su da važe za mlade stručnjake iz ove oblasti.

Uz osećanje da su prevareni i izigrani, ovi momci su mesec dana pred kraj školovanja iz subotičke tehničke škole prešli u školu "Mihajlo Pupin" u Kuli. Najveću podršku svih tih dana imali su od svog razrednog starešine profesorke srpskog jezika i književnosti Ljiljane Stjepović, koja se do poslednjeg dana borila za to da ovi mladići ne menjaju školu na samom kraju školske godine.

"Ja sam se trudila koliko sam mogla da ih opravdam. Prevladali su oni koji su sa ljudske strane bili drugačiji. Ne razumem te zakulisne radnje. Da se deci obeća podrška, pa da se to ne ispuni. Trebalo je da ih sačuvamo kao mlade ljude koji se bave nečim što su odabrali kao svoj poziv i jako su dobri u tome", rekla je profesorka Stjepović.

Zamenik direkotora škole "Ivan Sarić" Danijel Mandić kaže da je škola učinila koliko je mogla, ali da je u pitanju bio veliki broj izostanaka, kao i da postoje zakoni po kojima se reguliše broj časova sa kojih učenik sme da izostane. "Napravili su momci preterano veliki broj izostanaka. Predlog komisije je bio da samo jedan od njih bude isključen iz škole, međutim, obojica su otišla. S druge strane, postojao je tu i žalbeni rok, koji momci nisu iskoristili, već su dan nakon što su čuli odluku o isključenju, pokupili papire i otišli", kaže Mandić.

Nenad i Vukašin ovih dana uspešno završavaju srednju školu. Za njih je ovo bilo bolno i teško iskustvo, najviše zbog toga što su se razočarali u ljude i što su shvatili da obećanja nemaju uvek ispunjenje.