Poplave opustošile Centralnu Evropu

Berlin, Prag, Beč, Budimpešta -- Poplave u Centralnoj Evrope odnele 16 života.Nivo Dunava i Elbe najviši je u poslednjih 400 godina. Najteže u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Među žrtvama je osam žitelja Češke Republike, pet u Nemačkoj, dvoje u Austriji i jedan u Slovačkoj, dok se još najmanje četvoro vode kao nestali u Češkoj gde se očekuje da će nivo reke Elbe sutra dostići 11 metara u severnom delu zemlje, skoro četiri puta više od njegove uobičajene visine, prenela je agencija AP.

Dunav je dostigao 8,5 metara, pa je na desetine hiljada Nemaca, Mađara i Čeha evakuisano iz svojih domova, a vojnici i spasioci se bore da zaustave nalet vode u najtežim poplavama u poslednjih 10 godina čiji se vrh poplavnog talasa najavljuje za sutra duž toka Dunava i njegovih glavnih pritoka.

Vatrogasci su naveli da više od 19.000 ljudi je evakuisano u Češkoj, a postavljene metalne barijere podignute duž reke Vltave uspelo su da zaštite istorijski centar Praga.

Međutim, visoki nivo Elbe (Labe) poplavio je delove prestonice i sada plavni talas stremi ka severu Nemačke, naročito ka gradu Drezdenu.

U Nemačkoj Elba je dostigla nivo od osam metara, za sest metara više nego obično, a mobilisano je 40.000 vatrogasaca i 5.000 vojnika, dok je na hiljade ljudi dobilo nalog da napuste svoje domove.

Ojačani su odbrambeni sistemi oko starog gradskog centra u Drezdenu, kao i u Magdeburgu i Haleu, gde je na stotine domova već pod vodom.

U gradu Haleu na reci Zale, drugoj po veličini pritoci Elbe, danas je izmeren vodostaj od preko osam metara, što je najviši nivo u poslednjih 400 godina, saopšteno je iz gradske uprave.

U južnoj Nemačkoj, gde se Dunav izlio iz korita, bavarski ruralni disktrikt Degendorf je odsečen od spoljnog sveta, a 6.000 ljudi je evakuisano.

U Brandenburgu raste nivo Elbe, ali je, uprkos tome situacija mirna, a meteorolozi očekuju da će narednih dana biti pogoršanja, dok su u Magdeburgu lokalne vlasti proglasile vanredno stanje i očekuju da će nivo reke, normalno dva metra, porasti na skoro sedam, što je više nego 2002. godine.

Slovačka je danas saopštila da se i u toj zemlji utopila prva žrtva poplava, a telo je pronađeno u Dunavu blizu brane Gapčikovo na jugu zemlje.

U Bratislavi su parkovi na nižim područjima i kafići pored Dunava poplavljeni, ali se očekuje da će barijere zadržati dosad najgori talas, koji se očekuje sutra, u visini od preko 10 metara. U Austriji je Dunav u Beču pre podne dostigao najviši nivo, od skoro osam metara, poplavivši restorane na keju i lučku zonu, ali ostatak grada će, kako se očekuje, biti pošteđen.

Stanje usled poplava u Austriji i danas je kritično i pored opadanja nivoa Dunava u nekim delovima Austrije. U mnogim delovima zemlje i dalje su zatvoreni brojni putevi, koji su pod vodom.

U Gornjoj Austriji je na spasavanju od poplava bilo angažovano proteklih dana oko 26.000 vatrogasaca koji su spasili više od 220 ljudi i 2.600 životinja.

Mađarska je takođe proglasila stanje uzbune a 1.200 ljudi radi na postavljanju vreća sa peskom u blizini Dunava, putevi na tom području su zatvoreni, dok su sa popularnog ostrva Margeret turisti iz dva hotela evakuisani, a životinje iz malog žološkog vrta prebačene u budimpeštanski.

Agencija AFP javlila je da su poplave odnele i jedan život u Švajcarskoj, ne navodeći više detalja.

Evropska unija je obećala pomoć poplavljenim zemljama - Nemačkoj, Austriji i Češkoj iz fonda solidarnosti Unije odakle je, prema medijskim navodima, poslednja Slovenija dobila 14 miliona evra za sanaciju od poplava.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, obilazeći poplavljena područja, prvo posetila Pasau, gde je situacija najkritičnija i obećala 100 miliona evra pomoći, kao hitnu podršku pogođenim regionima na jugu i istoku države.

"Nije još gotovo. Teški trenucima su i dalje pred nama'', rekao je danas češki premijer Petar Nečas i obećao 250 miliona dolara pomoći za sanaciju posledica poplava.

I dok nivo reka još uvek raste i ima na hiljade evakuisanih u Centralnoj Evropi poslovni ljudi navode da se očekuju da će pasti broj odštetnih zahteva osiguravajućim kućama zbog gubitaka koji su rezultat najvećih poplava koje su pogodile Evropu od 2002. godine.

Iako se u nekim delovima Centralne Evrope očekuje dalji rast nivoa vode, investicije u poslednjih 10 godina u odbranu od poplava na velikom broju lokacija rezultat su boljeg funkcionisanja u vanrednoj situaciji, nego pre 11 godina, naveo je ekspert za reosiguranje kompanije Hiskoks.

Isti stav imaju u najvećoj osiguravajućoj kući u Evropi Alianz mada je na stotine inspektora te kompanije tek sada upućeno u pogođena područja u cilju procene pričinjene štete, prenosi agencija Rojters.

Svet

strana 1 od 381 idi na stranu