Svedok: Rat zbog preglasavanja Srba

Kecmanović je aludirao na odluku muslimanskih i hrvatskih poslanika Skupštine BiH, iz oktobra 1991. da uprkos protivljenju Srba, raspišu referendum o nezavisnosti BiH.

Svedok, koji je član Predsedništva BiH bio u leto 1992, ocenio je da je višenacionalni sastav tog tela bio "fasada za svet" kojom je predsednik Alija Izetbegović želeo da "kamuflira" svoju politiku "dominacije Muslimana" u "unitarnoj" BiH.

Izetbegović je, po Kecmanoviću, umesto kroz Predsedništvo, vladao preko Stranke demokratske akcije, odnosno još uže "versko-nacionalne" "robijaške grupe" koja je, zajedno sa njim, pre rata bila u zatvoru zbog "islamskog fundamentalizma".

Očekivanje Izetbegovića da će NATO već u avgustu 1992. intervenisati u korist Muslimana, umanjivalo je njegovu spremnost na kompromis, rekao je Kecmanović.

Granatiranje Sarajeva, o kojem je u leto 1992. razgovarao sa liderima bosanskih Srba, svedok je nazvao "arbitrarnim" i "neselektivnim".

Srpska artiljerija bila je, međutim, "primorana da uzvraća na vatru" muslimanske artiljerije koja je bila u "najgušće naseljenim područjima" grada.

Kecmanović je izjavio i da su u Sarajevu, iz kojeg posle maja 1992. nisu mogli izaći, Srbi bili zatvarani u "privatne zatvore" pod "lažnim optužbama da imaju oružje ili da šalju signale srpskoj artiljeriji".

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf podsetila je Kecmanovića da ga je Karadžić nazivao "privatnim Srbinom Alije Izetbegovića", upoređujući ga sa "privatnim Srbima Anta Pavelića".

"Za ovo drugo što ste pokazali nisam znao i to je ozbiljna uvreda", odgovorio je svedok. Dodao je da to smatra "propagadom" i da "ne veruje da je Karadžić to iskreno mislio". Negirao je da je Predsedništvo BiH napustio pod pritiskom srpskog vođstva.

Na tvrdnju tužiteljke da lideri RS "nisu želeli da žive zajedno sa Muslimanima i Hrvatima", Kecmanović je uzvratio: "Muslimani i Hrvati su taj život učinili nemogućim tako što su majorizirali Srbe u Predsedništvu i Vladi".

Tužiteljka je, zatim, Kecmanovića pitala da li je i on bio "žrtva artiljerijske vatre" Vojske RS na Sarajevo.

"Nisam bio žrtva, ali sam bio svedok te vatre", odgovorio je Kecmanović, potvrđujući da je, kao i ostali stanovnici, strahovao za svoj život. Pošto mu je tužiteljka Reclaf citirala da je sam u jednom tekstu napisao da su Muslimani bili "najveće žrtve" rata u BiH, Kecmanović je kazao da je "tu bio žrtva propagande".

Tvrdio je da je to napisao na osnovu informacije da je u BiH poginulo 300.000 ljudi, većinom Muslimana, a da se kasnije pokazalo da je pravi broj žrtava oko 100.000 i da su srazmerno zastupljene u sva tri naroda.

Na sličan način, Kecmanović je relativizovao i navode iz njegovih ranijih tekstova, s kojim ga je suočila zastupnica optužnice, da je Sarajevo bilo žrtva "genocidalnih" i "šovinističkih" lidera, te da je u BiH bilo "pomeranja stanovništva".

Na pitanje da li je u jednom od tekstova izjednačio preglasavanje Srba u Skupštini BiH sa vatrom srpske artiljerije na Sarajevo, Kecmanović je uzvratio: "Prvo je uzrok, a drugo posledica. Muslimanska strana izazvala je građanski rat u BiH dominacijom nad Srbima. Sve drugo su posledice".

Proces Karadžiću biće nastavljen u utorak, 4. juna. Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.