Dodik: Zašto se ćutalo o Jasenovcu?

Parastos je održan u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske, više stotina građana i domaćih i međunarodnih predstavnika.

Održane su pravoslavna, jevrejska i romska molitva. Pravoslavnu molitvu održao je vladika banjalučki Jefrem, romsku predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković, a jevrejsku rabin Isak Asijel.

Prethodno su delegacije položile vence i zapalili sveće u znak sećanja na žrtve sahranjene na grobnom polju “Topole”.

Vence su položili preživeli logoraši i potomci žrtava iz Republike Srpske i Srbije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijerka Željka Cvijanović sa ministrima, predsednik Narodne skupštine Igor Radojičić, potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki, izaslanici člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske, te predsednika i Vlade Srbije, preneli su banjalučki mediji.

Vence su položile državne delegacije Izraela, predstavnik Konferencije najvećih američkih jevrejskih organizacija, kao i predstavnici ambasada u BiH - Srbije, Ruske Federacije, Nemačke, Francuske, SAD, Holandije…

Foto: Tanjug

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da se zločin u Donjoj Gradini ne sme zaboraviti, jer su zaborav i nepravda da su kažnjeni oni koji su počinili taj zločin doveli do toga da se rat na ovim prostorima ponovi 1990-ih godina.

Dodik je na komemorativnom skupu u Donjoj Gradini naglasio da su Srbi dali nemjerljiv doprinos u borbi protiv fašizma i da je srpski narod i danas odlučan da bude deo zajednice mira i tolerancije, javili su banjalučki mediji.

"Ovde svako ima nekog koga nema, ovde svako ima nekog za kim plače. Taj bol je sastavni deo naših života, bol za svima koji su stradali ovde, a bili su protiv fašizma", rekao je Dodik.

Dodik je rekao da nikada neće biti jasno zašto se desilo ubijanje i stradanje u logoru "Jasenovac" i njegovom stratištu Donjoj Gradini i zašto se godinama ćutalo o tome.

Venac je položio i srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Žarko Obradoviæ (Foto: Tanjug)

"Danas ne želimo da izgubimo svoj identitet, svoje tuge i patnje i ne želimo i nećemo da izgubimo Srpsku", rekao je Dodik, poručujući da je srpski narod danas ponosan na Republiku Srpsku i spreman da bude u BiH samo onoliko koliko to piše u Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Predsednik Republike Srpske je zapitao zašto danas u Donjoj Gradini nije bio niko od zvaničnih predstavnika Sarajeva, istakavši da u bolu i patnji treba biti zajedno.

"Tužan sam što iznova svake godine moram ponavljati isto, ali i zahvalan svima koji su došli ovde iz različitih zemalja", rekao je Dodik i poručio da zločine koji su se desili u Donjoj Gradini Srpska ne treba, ne sme i neće zaboraviti.

Ambasador SAD u BiH Patrik Mun rekao je danas da se treba stalno prisećati stradanja u koncentracionom logoru Donja Gradina kako se takvi zločini više ne bi ponovili.

Mun je rekao da je za njega bilo veoma važno da danas bude u Donjoj Gradini i priseti se strašnih zločina koji su se desili na ovom području.

"Iz ovog koncentracionog logora ima puno priča koje se mogu ispričati i treba nastaviti pričati te priče. Priče o istoriji onoga što se desilo ovde moraju se stalno ponavljati da bi ljudi razumeli šta se dogodilo i zašto se ne sme više dogoditi", rekao je Mun novinarima u Donjoj Gradini.

On je naglasio da su se zločini u Donjoj Gradini dogodili zato što ljudi nisu mogli da tolerišu medjusobne razlike.

"To je bila netolerancija koja je išla do krajnjih granica. Umesto toga mi danas treba da budemo zajedno, da radimo na toleranciji, borimo se za nju, saradjujemo i borimo se protiv diskriminacije", rekao je Mun.

Vršlac dužnosti ministra inostranih poslova Izraela Zev Elkin poručio je da su današnje generacije obavezne da pamte kakav se užas dešavao u logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donja Gradina.

"To je, pre svega, naša obaveza prema ovdje nastradalim Srbima, Romima i Jevrejima, jer onaj koji ne pamti prošlost i njegova naravoučenija ne može da gradi sadašnjost, a kamoli budućnost", rekao je Elkin.

Foto: Tanjug

Donja Gradina predstavlja najveće stratište u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac", koji je formiran u avgustu 1941. godine, neposredno nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske /NDH/.

Prema nekim procenama, u Gradini je ubijeno i zakopano više od 360.000 ljudi, pretežno Srba.

Prema istraživanjima stručnjaka, u periodu između 1941. i 1945. godine u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac" ubijeno je oko 700.000 dece, žena i staraca. Među stradalima je bilo najviše Srba, Jevreja i Roma.

Prema načinu ubijanja, jasenovački logor smatra se najmonstruoznijim stratištem koje je tada postojalo u svetu, a koji je osnovala i njime upravljala NDH.

U Jasenovcu, na mestu ustaškog logora smrti, održana je komemoracija u znak sećanja na proboj poslednjih zatvorenika 22. aprila 1945.