Grigorije: Najbolji Srbi žive u BiH

Prema njegovim rečima, Srbi koji žive u BiH pokazali su se kao najbolji u pogledu očuvanja identiteta – i verskog i nacionalnog, ali i spremnosti da se bore za svoje postojanje.

"To su tako očigledne činjenice, jer vidimo, nažalost, u kakvu situaciju su dovedena naša braća Srbi u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji…", rekao je vladika, odgovarajući na pitanje agencije Srna o izjavi predsednika Srbije Tomislava Nikolića da su za njega Srbi iz Bosne i Hercegovine - Bosanci.

Vladika, naime, smatra da su Srbi u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji "skoro u bezizlaznoj situaciji", da im predstoji teška borba ili kako bi, kako kaže, Njegoš rekao - "preužasna borba za opstanak”.

On je podsetio da su se, s druge strane, Srbi u BiH izborili da imaju svoj status, ime i postojanje u skoro nemogućim okolnostima, plativši to krvlju.

"Ponekad se čini da nekim ljudima nije milo što smo stameni i što postojimo takvi, kakvi jesmo, pa bi hteli da budemo ono što nismo. Mi se ne odričemo ni Bosne ni Hercegovine, ni Semberije ni Krajine, ni Romanije ni Ozrena, a srpstva i pravoslavlja ni za živu glavu. Mislim da svi u Srbiji koji nešto znaju - znaju o čemu govorim", ocenio je vladika Grigorije, preneli su banjalučki mediji.

Upitan o briselskom sporazumu Beograda i Prištine, vladika kaže da tome nema ništa da doda pored onog što su o tom sporazumu rekli u SPC.

Obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta i u RS

Vladika je najavio da će 9. juna selo Slato kod Nevesinja, u Republici Srpskoj, biti centar obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.

On na toj svečanosti očekuje od 5.000 do 10.000 ljudi koji će, ujedno, imati priliku da iskažu i svoju humanost.

Vladika je objasnio da je svečanost dogovorena kao zajednička aktivnost eparhije zahumsko-hercegovačke i budimljansko-nikšićke, te Mitropolije dabrobosanske.

"Slato smo odabrali zbog toga što je u njemu Crkva Svetog Konstantina, ali i kako bi pomogli ovom selu, koje nema ni puta ni vode", rekao je vladika Grigorije.

Tokom svečanosti biće organizovan donatorski ručak kako bi se pomoglo selu, ali i da bi se prikupila sredstva za Fondaciju "Sveti Vukašin", za crkvu u Prebilovcima i za novootvoreni dom za decu sa smetnjama u razvoju u Nevesinju.

Vladika je istakao da je obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta podsećanje na jedan veliki jubilej i događaj u istoriji crkve, ali i evropske civilizacije.

"Car Konstantin je napravio jedan veliki potez, praktično je premestio prestonicu iz Rima u Carigrad, ali još veći značaj je bio duhovni - što je dao slobodu hrišćanima, koji su tri veka bili gonjeni. Onda su hrišćani kroz to učinili da civilizacija bude sasvim drugačija od onoga što je do tada bila - ubijanje i osvajanje… Jednostavno, tada je zaživela filozofija života u kojoj je i drugi važan", kazao je vladika.