Da li dogovor BG-PR menja Ustav?

Beograd -- Nakon dogovora Beograda i Prištine otvara se pitanje da li će biti promenjen Ustav Srbije. Položaj KiM nije jedini razlog za promenu Ustava, kažu stručnjaci.

Izvor: B92
Podeli

Dogovor Beograda i Prištine u Briselu otvorio je i pitanje da li je sledeći korak koji nas čeka promena Ustava.

Tu mogućnost najavljuju i u Vladi, ali podsećaju da bi za taj korak bio potreban konsenzus vladajuće većine i opozicionih stranaka.

Promenu Ustava može da zatraži Vlada, predsednik ili najmanje 150.000 građana, a da bi ona bila i izglasana, potrebna je i podrška dve trećine poslanika.

Da li je posle samo sedam godina Ustav Srbije zreo za promene? Ugrađivanje dogovora s Prištinom, ali i usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije samo su neki od razloga zbog kojih se sve češće u vladajućoj većini najavljuju da bi Ustav mogao pretrpeti određene promene.

Predsednik Skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan objašnjava koja su rešenja moguća za primenu briselskog sporazuma.

“Ustav predviđa još dve stvari, za suštinsku autonomiju Kosova i Metohije donosi se poseban zakon i za njega je potrebna većina i donošenje ustavnog zakona za sprovođenje novog Ustava”, objašnjava on.

Menjati postojeći ili doneti novi Ustav, to je dilema za stručnu javnost. Stevan Lilić iz organizacije Pravnici za demokratiju smatra da bi promena Ustava bila dobro rešenje.

“Mi imamo problem sa Ustavom, tačnije naš Ustav, Koštuničin ustav, ima problem i sa legalitetom i sa legitimitetom, takođe se naslanja i na Miloševićev ustav tako da bi bilo korisno da pitanja koja su bila vezana i za SFRJ, SRJ i SCG sve su to pitanja koja su stavljena u određeni ustavni okvir. Prilika je da se pristupi izradi Ustava koji bi bio ustav stablizacije”, kaže on.

Osim promena koje se tiču Kosova i Metohije i predstavnici vlasti i stručnjaci saglasni su da, ukoliko dođe do promena Ustava, potrebno je popraviti i ostale manjkavosti.

“Očigledno bi, ako bi se menjao Ustav, postojali i pritsici i molbe da se menjaju delovi koji se tiču pravosuđa, Visokog veća… Ali ponavljam, to je stav političke procene. Najekonomičnije je da se menja sve što treba da se menja, bilo zbog evropskih intregacija, bilo zbog Venecijanske komisije, zbog briselskog sporazma...”, smatra Cvijan.

Stevan Lilić kaže da bi novi Ustav morao da reši niz otvorenih pitanja.

“Ključna stvar jeste ta prethodna politička volja, konsezus, i da se na primer Srbija uredi, da imamo regione u Srbiji. Treba rešiti pitanje regiona u Vojvodini, a šta to znači u Raškoj, Novom Pazaru, Sandžaku”, smatra on.

Ukoliko bi se, pak, u Ustavu menjala preambula ili najvažniji delovi kao što su načela ili uređenje vlasti, oblast ljudskih i i manjinskih prava, to bi podrazumevalo i referendum. Za te promene potrebna je podrška više od 50 odsto izašlih birača.

Politika

strana 1 od 195 idi na stranu