"Konflikt Srbija-Kosovo stagnira"

Taj izveštaj je Balkan prikazao kao "uglavnom ugašeno krizno žarište".

Prema barometru za Evropu, najgoru ocenu, odnosno oznaku konflikta intenziteta 4, dobila je kriza Rusija-Kavkaz, dok su, kad je Balkan u pitanju, intenzitetom 3 (kriza s nasiljem) ocenjene krize "Srbija-Kosovo" i Makedonija s albanskom manjinom.

Posle krize na Kavkazu, nemački institut kao "najteže" krize u Evropi, ocenjene intenzitetom 3, navodi konflikt Rusije sa opozicijom, krizu između Velike Britanije i Severne Irske, ali i Rumunije sa opozicijom.

Prema rangiranju instituta iz Hajdelberga, konflikt intenziteta 1 znači običnu raspravu ili bučniju svađu u parlamentu, intenziteta 2 nenasilnu krizu, intenziteta 3 krizu sa nasiljem, intenziteta 4 sporadični sukobi i intenzitet 5 rat.

U prošloj godini hajdelberški institut ustanovio je 399 konflikata širom sveta, za 9 više od 2011, od toga 8 ratova, 25 ograničenih ratova, 43 većih nasilnih konflikata i 165 nasilnih kriza.

Broj konflikata u Evropi ostao je nepromenjen u odnosu na 2011. na 58, pri čemu su velika većina okarakterisani kao nenasilni sukobi, koji se vode pre svega o nerešenim konfliktima, zahtevi za autonomiju i pokušaji secesije.

Kad je reč o konfliktu "Srbija-Kosovo", analitičari su ocenili da on stagnira, za razliku od makedonske krize sa albanskom manjinom čija tendencija raste.

Takođe je konflikt Srbija-Kosovo prikazan u izveštaju kao sukob "kosovskih vlasti sa centralnim vlastima u Srbiji i srpskom manjinom na Kosovu, koji su ostali nasilni".

U izveštaju se navodi više protesta koji su završeni povređivanjem učesnika i policije, ali i sukobi Kfora sa srpskim stanovništvom na severu Kosova.

Dalje krizno područje na karti nemačkih analitičara a tiče se Srbije je jug zemlje, odnosno, kako se navodi, Preševska dolina, gde je kriza ocenjena intenzitetom 2 sa tendencijom rasta.

Kada je reč o krizi na relaciji vlasti u Beogradu i u Vojvodini ona je ocenjena intenzitetom 1, i naglašeno je da su nastavljene rasprave oko autonomije, a istu ocenu dobila je "kriza" Srbija-Sandžak, koja se pominje u dva navrata, jednom u vezi s vehabijama, a drugi put u vezi s lokalnim muslimanima koji traže veću autonomiju.

Ssto se daljih kriza na prostoru bivše Jugoslavije tiče sve su u stagnaciji, intenziteta 1, kako u Bosni i Hercegovini, tako i Hrvatskoj i Sloveniji.

Koautor izveštaja Fiona Birn konstatovala je da era mira vlada u Evropi, koja je jedini kontinent bez ijednog rata.

Međutim ona je, prema pisanju bečkog dnevnika "Prese“, ocenila da opasnost od rata još nije uklonjena.

U izveštaju se kao vidna ističe "eksplozivna mešavina islama i nacionalizma“, konstatuje list dodajući da se "barem decenijsko krizno žarište Kosovo nalazi na putu normalizacije“.