"Nije bilo izveštaja o zločinima"

Tokom više susreta koje je imao s tadašnjim predsednikom RS, Karadžić je insistirao da zakoni budu poštovani, posvedočio je danas Dobrislav Planojević, koji je bio i šef službe državne bezbednosti u regionu Sarajeva.

Optužnica Karadžića (67), između ostalog, tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, 1992-95.

Svedok je u izjavi naznačio da je "početkom rata" bilo "raširene pljačke" i da su "kriminalne grupe bile svuda". Istrage su bile otežane ratnim sukobima.

Planojević je, kao i prethodnih 116 svedoka Karadžićeve odbrane, za izbijanje rata okrivio muslimanske paravojne formacije. Po svedokovoj izjavi, među rezervnim policajcima naoružanim od 1991. bilo je 95 odsto Muslimana, neki od njih su poznati kriminalci. Oružje je skrivano i u džamijama, napomenuo je svedok.

Policijsku stanicu u sarajevskoj opštini Novi grad, u kojoj je Planojević tada radio, početkom aprila 1992. napale su "zelene beretke" i jedan policajac je tada ubijen.

U unakrsnom ispitivanju, tužioci su Planojeviću predočili dokument kojim je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Mićo Stanišić naredio prikupljanje dokumentacije o zločinima nad Srbima. Svedok je odgovorio da se toga "ne seća" i da su dokumentovani svi zločini.

Na konstataciju zastupnice optužbe da je najveća istraga MUP RS bila o krađi automobila "golf" iz Tvornice automobila Sarajevo, Planojević nije dao konkretan odgovor.

Tužiteljka je u sudnici citirala Planojevićevu izjavu sa haškog procesa Stanišiću po kojoj je ministrovo obezbeđenje bila policijska jedinica pod komandom Duška Malovića, a svedok je naglasio da zna samo za jednu priliku u kojoj je Malovićeva grupa osiguravala Stanišića pri putovanju u Beograd.

Jedinica Duška Malovića povezivana je sa ubistvom dve muslimanske porodice u Bijeljini u leto 1992. o čemu su govorili i svedoci Karadžićeve odbrane. Stanišića i bivšeg šefa policije u Banjaluci Stojana Župljanina, Haški tribunal juče je osudio na po 22 godine zatvora zbog progona Muslimana i Hrvata 1992.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Planojević je potvrdio da je čuo za zločine Veselina Vlahovića zvanog Batko na Grbavici i da je zatim o tome razgovarao sa ministrom Stanišićem i premijerom RS Brankom Djerićem.

Po rečima svedoka, Vlahović je nakratko nestao, a kada se ponovo pojavio, Vojska RS ga je uhapsila: "Ne znam koliko je bio u pritvoru ... Čuo sam posle ... Da l' je pobegao, da l' su ga pustili". Upitan da li je Vlahoviću ikada suđeno tokom rata, Planojević je odgovorio: "Ne znam".

Državni sud u Sarajevu sutra će izreći presudu Vlahoviću, optuženom za teške zločine nad civilima na Grbavici tokom rata u BiH. Vlahoviću je suđeno nakon što je uhapšen u Španiji.

Na sugestiju tužilaca da je protiv paravojne formacije "žute ose", koja je počinila zločine nad Muslimanima u Zvorniku, MUP RS preduzeo akciju tek pošto je, na granici sa Srbijom, oduzimala ukradene "golfove" iz Sarajeva, Planojević je rekao da "nije tako" i da je "operacija protiv njih spremana duže".

"Oni su bili uhapšeni, šta je posle bilo s procesuiranjem - ne znam". Sličan odgovor - "ne znam, tada nisam bio na funkciji" - svedok je dao i na konstataciju zastupnika optužbe da su "žute ose" bile optužene za krađu vozila, a ne za ratne zločine.

Planojević je potvrdio da je MUP RS u avgustu 1995. zarobljene francuske vojnike Unprofora smatrao "taocima" pošto su mu tužioci predočili policijski dokument u kojem je to navedeno.

Karadžić je optužen i za uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici i terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.

Suđenje Karadžiću u Hagu biće nastavljeno u utorak, 2. aprila.