Referendum više niko ne spominje

Beograd -- U predizbornoj kampanji moglo se čuti da će vlast sastaviti predlog za Kosovo o kom će građani odlučivati. Referendum o ovom pitanju više niko ne spominje.

Izvor: Večernje novosti
Podeli

"Ko smo mi političari, da priznamo Kosovo i Metohiju. To može da odluči samo narod Srbije. Treba izaći na referendum... Ako SNS formira vladu, sešćemo sa opozicijom i ustanovićemo predlog za Kosovo, s kojim ćemo se obratiti građanima. Ako građani odbace rešenje - neće ga biti. Ako ga prihvate, biće ga..."

Ovako je u predizbornoj kampanji govorio Tomislav Nikolić, tada lider Srpske napredne stranke, podsećaju "Novosti". Deset meseci posle dolaska na vlast, i pošto su pregovori o Kosovu otišli predaleko, mogućnost raspisivanja referenduma gotovo je isključena.

Građanima koji, prema poslednjim istraživanjima, velikom većinom biraju Kosovo umesto EU, neće ni biti omogućeno da to i zvanično kažu. Tako će odluku o ovom najvažnijem državnom pitanju, kakva god ona bude, doneti političari.

A kakvo će rešenje biti prihvaćeno, još uvek je nepoznato. Ne zna se ni da li je šatl-diplomatija na relaciji Brisel - Priština - Beograd dala neki rezultat. Da li je ponuđen neki dokument? Ništa, osim jelovnika, kaže Dačić.

Predsednik Nikolić uzvraća da je moguće da se pojavi neki "non pejper", nezvanični dokument... Izvesno je samo da se koplja lome oko zajednice srpskih opština, odnosno ovlašćenja koja će imati.

Referendum o Kosovu i Metohiji održan je 1998. godine, a odlučivano je o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema u Pokrajini. Izjašnjavanje je održano 23. aprila 1998, izašlo je 5.297.776 birača (73,05 odsto upisanih birača). Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.

Beograd tvrdi da će zajednica imati sudsku i izvršnu vlast i da ništa ispod toga neće biti prihvaćeno. Jer, bez ključnih ovlašćenja, ta zajednica bila bi poput Crvenog krsta ili NVO, imala pravo da izdaje listove i organizuje okrugle stolove... Traži se više. Mnogo više?

U Prištini neće da čuju ni za ovo što je objavljeno. Ni za milimetar izvan Ahtisarijevog plana, po kom je reč o kosovskoj državi, bez dileme. Tači poručuje da ta zajednica, koju on zove "asocijacija srpskih opština" neće imati ni sudsku ni izvršnu vlast, da je to dogovoreno i da će uskoro biti potpisano. Oni ne dozvoljavaju ni minimalnu mogućnost promene svojih zakona i ustava, zarad uspostavljanja srpske zajednice.

Evropska unija, sem pet članica je priznala Kosovo kao državu, a u ovoj fazi briselski zvaničnici tvrde da samo posreduje, ali niko od članica koje su priznale ne objavljuje da je rešenja po Ahtisarijevom planu neki problem. Taj dokument predviđa neka prava za srpske opštine unutar nezavisnog Kosova. Ahtisarijev plan je, inače, ranije odbačen i od srpske vlade i od Saveta bezbednosti UN.

Na srpskoj političkoj sceni često se ističe i da aktuelna vlast nema ovlašćenja da sama odluči o prihvatanju bilo kakavog dokumenta koji bi išao na štetu srpskih interesa.

"Vlada i predsednik su izgubili legitimitet da pregovaraju. Oni su preokrenuli politiku na kojoj su dobili izbore i nastavili da vode politiku koju je vodila prethodna vlada. Taj problem može se rešiti samo na izborima", kaže za "Novosti" Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS.

On dodaje da je položaj Kosova definisan Ustavom, i da je referendum nepotreban:

"To bi bio ustavni referendum. Pitanje statusa je rešeno Ustavom za koji je glasala većina građana i tako rekla da želi da Kosovo ostane u Srbiji".

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM, ističe, pak, da stranke na vlasti imaju većinu i da među tim partijama nema nesporazuma oko toga da je Kosovo deo Srbije.

"Iza naših pregovarača stoje platforma i Rezolucija koju je usvojila skupštinska većina. Što se tiče referenduma, on nije potreban, jer pred nas niko nije postavio dilemu Kosovo ili EU. Ali, ako nam neko kaže da moramo da biramo, onda treba raspisati referendum", ocenjuje Drecun za ovaj list.

Stručnjaci smatraju da raspisivanje referenduma ne bi bilo celishodno. Jer, to bi bio referendum o Ustavu kojim se jasno kaže da je KiM sastavni deo Srbije.

"Posle Ustava koji je usvojen po referendumskom postupku pitati građane o nečemu o čemu su se već izjasnili je deplasirano. Referendum bi bio potreban ukoliko bi se ustav ponovo menjao", kaže profesor ustavnog prava Ratko Marković. Referendum je "zakasnelo pitanje", jer ga je, eventualno, trebalo raspisati dok pregovori nisu odmakli ovako daleko.

Marko Blagojević, izvršni direktor CeSida ističe da je najvažnije pitanje koje bi bilo postavljeno. Ako bi pitanje bilo - da li ste za to da Kosovo bude sastavni deo Srbije - u tom slučaju bi, kaže Blagojević, referendum bio gubljenje vremena, jer je ishod unapred poznat i izjašnjavanje bi služilo za manipulaciju. Besmileno bi, ocenjuje on, bilo i pitanje - da li ste za Kosovo ili EU - jer je i tu ishod poznat.

"Zašto bi Srbija svoje građane stavljala pred dilemu pred koju državu niko ne stavlja", kaže Blagojević.

Prema njegovom mišljenju, pitanje bi trebalo da glasi - da li ste za ili protiv toga da Srbija bude član EU - s tim što bi u kampanji trebalo objasniti šta su posledice, a šta prednosti članstva u EU.

"Pitati građene da li su za Kosovo ili EU, to je kao da ih pitate da li bi se odrekli leve ili desne noge. To je "Sofijin izbor"," kaže Blagojević.

Inače, referendum o ulasku u EU obavezan je i raspisuje se kada je država završila i poslednju fazu na putu ka Evropskoj uniji i ostalo je još samo da bude primljena. Referendum o učlanjenju raspisivan je u svim državama članicama EU.

Premijer Ivica Dačić izjavio u subotu da Srbija nema više prostora za popuštanje u dijalogu sa Prištinom, i da je kosovski premijer Hašim Tači taj koji treba da popusti.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Ešton izjavila je u subotu u Briselu kako veruje u postizanje dogovora Beograda i Prištine u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

Drugi pišu

strana 1 od 28 idi na stranu