"Samo Đinđićeva vlada bila stručna"

Beograd -- Đinđićeva vlada bila je sastavljena od vodećih ekonomskih stručnjaka, ali je trajala kratko da bi se efekti manifestovali na pravi način, rečeno na tribini LDP.

Izvor: Tanjug
Podeli

U ocenjivanju tog segmenta politike Đinđićeve vlade mora se imati u vidu celokupan kontekst u kome je započela sa radom - vrlo tešku i komplikovanu situaciju u državi u političkom, ekonomskom i pravnom smislu, složili su se ekonomski stručnjaci i novinari, koji su učestvovali na tribini LDP.

Poslanik LDP-a Zoran Ostojić istakao je da je u vreme kada su demokrate došle na vlast "prosečna plata bila 50 maraka, a po inflaciji i stopi nezaposlenosti bili smo lideri u Evropi". Mora se imati u vidu, dodao je, i politički kontekst kao što je izručenje Slobodana Miloševića.

Neophodno je na pravi način osvetliti taj segment rada Đinđićeve vlade, jer postoje nejasnoće i pokušaji da se ekonomska politika te vlade diskredituje s jedne strane, kao "neoliberalna u najgorem smislu te reči", a s druge strane, uslovno rečeno, ta politika se napada kao "levičarska, boljševička", kazao je Ostojić.

On je naglasio i da je ta vlada imala "politički i ekspertski deo za razliku od svih ovih vlada".

Zamenik glavnog urednika "Novog magazina" MIjat Lakićević rekao je da ne namerava da tvrdi da je Đinđić "imao ekonomsku filozofiju, pogotovo ne razrađenu, prosto to nije ni bila njegova tema, bar ne dok je ušao u politiku i postao premijer".

On je dodao da mu se čini, koliko je poznavao Đinđićev rad i politiku, da bi je on izgradio samo da je imao vremena. Ukazao je i na to da je vlada trajala jako kratko - malo više od dve godine, što je jako kratak period da bi se manifestovala ekonomska politika i adekvatno ocenila.

Lakićević je naglasio da Đinđiću to što nije bio ekonomski stručnjak nije smetalo da angažuje vrhunske eksperte iz te oblasti - "što se nikada nije više desilo".

"Vlada je bila opterećena gašenjem dnevnih požara, koje su joj umnogome otežavali poziciju i rad", podsetio je Lakicević.

Srbija, društvo i ekonomija su bili razoreni, a naša država te 2000. bila je u gorem stanju od svih drugih tranzicionih zemalja.

"Zemlja je bila destabilizovana i na ivici držanog udara, pa nije bila privlačna za investicije, a fiksni kurs dinara je destimulisao izvoznike i štednju, što je jedan od ključnih faktora deindustrijalizacije", precizirao je on.

Lakićević je napomenuo da su principi ekonomske politike Đinđićeve vlade bili privatizacija, liberalizacija spoljne trgovine, deregulacija i fiskalna reforma.

Urednik u NIN-u Milan Ćulibrk podsetio je da je jedan od prvih zakona koji je vlada usvojila bio novi Zakon o privatizaciji, koji je zaustavio "epidemiju" spornih privatizacija.

Prema njegovim rečima, za tri godine, po starom zakonu iz 1997. godine, privatizovano je stotinak najboljih preduzeća, a kada je Milošević izgubio izbore, pre promene vlasti za tri meseca je privatizovano preko 1.000 preduzeća, "vrlo često na sporne načine".

"U prve dve godine primene novog zakona privatizovan je značajan broj preduzeća, i to su uglavnom bile nesporne privatizacije putem tendera i aukcija", kazao je Ćulibrk.

Politika

strana 1 od 197 idi na stranu