O ubistvu Đinđića i kultu ličnosti

Beograd -- Država nije ozbiljno shvatila pretnje premijeru i nije imala mehanizme da ga zaštiti, tvrde gosti emisije "10 godina od ubistva Đinđića" emitovane na TV B92.

Izvor: B92
Podeli

"Organizuju se predavanja, prikazuju filmovi, predstave, javljaju se ideje o spomeniku koji mu treba podići. Uz sve te hvalospeve, ja spontano osećam kao da postoji u čitavom društvu jedna nelagoda što njegove prave ubice nisu pronađene", rekao je advokat porodice Đinđić, Srđa Popović.

"I sve se to sada nadoknađuje jednom estradom u kojoj ima jako mnogo neiskrenosti, i koja je za mene, i neukusna. Za mene je važno pitanje ko su prave ubice i zašto nisu kažnjeni", kazao je Popović.

U utorak je, na desetogodišnjicu smrti premijera, organizovana tradicionalna "Šetnja za Zorana". Zoran Živković, nekadašnji premijer, član DS-a i blizak saradnik Zorana Đinđića, nije bio deo te povorke.

"To nije bio naš način, ni moj način, ta šetnja se događa deseti put, nikad ranije nisam pozivan na to“, rekao je Zoran Živković uz napomenu da je otišao na groblje i položio venac pred Vladom, kao i da su organizovali promociju knjige Bojana Dimitrijevića o pokojnom premijeru. Živković je rekao da je legitimno pravo svakoga da ima svoj odnos prema tome.

On je napomenuo da je u šetnji bilo nekoliko ministara iz Đinđićeve vlade, ali da većina njih - nije, i dodao: „Pokrenuta je neka priča koja je potpuno nevažna. Ja sam i tim povodom rekao da je "estradizacija Srbije" i srpske politike veliki problem. Dolazimo do toga da se prebrojavamo ko je gde bio, u kojoj koloni...Kakve to ima veze sa Zoranom Đinđićem, sa onim što je on ostavio Srbiji i sa onim što je iznevereno nakon njegove smrti i u njegovoj stranci i u drugim strankama koje su na tom demokratskom, proevropskom političkom nebu Srbije? Ali pojasnio je da pod "estradizacijom" podrazumeva isključivo priče u medijima i prebrojavanja ko je bio, a ko nije. On je istakao da je uveren da su ljudi koji su došli u "šetnju" bili tu iz najiskrenih pobuda, "naročito oni koji nisu bili u prvim redovima".

„Pozvali smo sve građane da podele sa nama ono osećanje tuge što smo izgubili Zorana“, rekao je o tradicionalnoj „Šetnji za Zorana“ Bojan Pajtić, funkcioner DS-a.

„Zoran je pripadao svima nama“, rekao je Pajtić. On je napomenuo da se lažno i veštački nameće u javnosti tema ko će da ga nasledi i slepo sledi njegov put: "Naslednika nema“, kazao je.

"Tu vrstu erudicije, hrabrosti, energije, talenta u srpskoj politici u ovom trenutku nemamo. Mi Zorana doživljavamo kao čoveka koji nam je ukazivao u kom pravcu treba ići, ali ne dogmatski", rekao je Pajtić. On bi se prvi zgrozio nad idejom da se slepo sledi nečija dogma, on sam je bio kritički opredeljen filozof, kazao je Pajtić

Pajtić je rekao i da je ubijeni premijer „za vreme svog života bio tragično usamljen". Podsetio je da je Đinđić u to vreme uživao malu podršku birača, da su uz njega bili njegova porodica, DS, a da ga nisu podržavali ni svi u DOS-u. „Srbija je prepoznala i razumela ono što je govorio tek nakon smrti“.

Sociolog Jovo Bakić je ocenio da se danas govori o mitologizaciji, svojevrsnom stvaranju kulta Zorana Đinđića. "I to, razume se, rade političke stranke iz sopstvenih potreba. Stvara se kult, što je legitimno politički... Liberali, po prvi put u dvovekovnoj istoriji Srbije, imaju mogućnost da stvore svoj politički mit, i to je takođe u redu, i treba da ga imaju...Zoran Đinđić je velika ličnost srpske politike, ali Zoran Đinđić je bio i čovek od krvi i mesa i imao je grešaka“, rekao je Bakić, uz napomenu da je posao sociologa da razara mitove. On zato kaže da treba racionalno razmatrati ono šta je bio Đinđić i šta je njegovo nasleđe i da ne treba praviti "dogmu i misliti da je sve što je radio Zoran Đinđić genijalno".

Sistem zakazao

Vlada Zorana Đinđića nasledila je sistem u kojem su godinama kriminalci bili sastavni deo službe bezbednosti, policije, pravosudnog sistema. Jedini način da se tome odupre bio je donošenje Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, koji je prvi put u istoriji Srbije doveo do institucija specijalnog tužilaštva, specijalnog suda i svedoka saradnika. Zakon je usvojen na republičkom nivou u julu 2002. ali da bi bio važeći bilo je potrebno da bude sastavni deo saveznog Zakona o krivičnom postupku. Izglasavanje u Skupštini opstruiraju DSS i crnogorska Socijalistička narodna partija sve do januara 2003. Dok se čeka izglasavanje, predstavnici Vlade pregovaraju sa članom zemunsko-surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom da postane svedok-saradnik, čijim bi se potpisanim priznanjem o zločinima tih kriminalnih grupa, stekli uslovi za hapšenje članova zemunskog klana i JSO.

Na pitanje da li bi istorija bila drugačija da se nije odugovlačilo sa donošenjem ovog zakona, Živković je rekao da, i da je donet na saveznom nivou, ne bi mogao da bude sproveden. Razlog za to je, kaže, što država nije imala način da se odupre zemunskom klanu, i to zbog toga što su uz sebe imali "militantno krilo- JSO", koja je bila garant bezbednosti tog klana. On kaže da je bilo potrebno da Koštunica ode s vlasti, odnosno da se promeni vlast na saveznom nivou, da bi DS i Đinđićevi saradnici preuzeli vlast i da bi mogli da kontrolišu vojsku, koja je jedina mogla da razoruža JSO.

"Plan je bio: 10. marta je Čume u Slovačkoj potpisao svaku stranicu svog iskaza. To je bio pravni osnov da se započne akcija.13. marta je trebalo da se održi sednica saveznog parlamenta gde je trebalo da se bira nova vlada i ja da postanem ministar odbrane. Prvi korak je bio da se što pre, u dve nedelje, izvrše brze promene u vrhu vojske, koje bi bile radikalne. Praktično svi generali je trebalo da budu penzionisani, a kasnije bi se utvrdilo da li neki od njih treba da dobiju nešto više - neko krivično gonjenje", ispričao je Živković i dodao da je sve bilo spremno za formiranje novog Generalštaba koji bi spremio jedinice koje bi bile sposobne da zaustave JSO ako krene iz Kule.

"Svi mi znamo šta se dešava, ali fale mehanizmi, a mehanizmi su i taj zakon i to tužilaštvo, nije lako bilo naći ni tužioca", rekao je Živković.

Advokat Srđa Popović se osvrnuo na incident kod hale Limes, koji je MUP ocenio kao pokušaj ubistva. On kaže da se niko nije bavio pitanjem ko je pustio Dejana Milenkovića Bagzija, koje su to sudije i tužioci. "Sudije su se branile da nisu znale da je pokušaj atentata, da su mislile da je u pitanju saobraćajni udes", kaže advokat Popović. "To su bila krivična dela koja su izvršili pojedine sudije i pojedini tužioci",

Pajtić je rekao da je "paradoks što je Milenković pušten, jer se savršeno dobro znalo o kome se radi, jer se prema podacima objavljenim u medijima, znaloda je u pitanju kriminalac".

Jovo Bakić ocenjuje da petog oktobra ne bi bilo, onakvog kakav je bio, da nije bilo sastanka Đinđića sa Legijom, koji je obećao da neće ubijati narod. "Slobodan Milošević je naredio Pavkoviću i Legiji da otvore vatru. Ja sam studentima pričao da režim Slobodana Miloševića neće pasti bez stotine mrtvih. Zoran Đinđić i ekipa ljudi oko njega su svesno napravili prećutni dogovor - nećete ubijati narod, a mi vama dugujemo uslugu", rekao je Bakić. Krupni kapital je odrešio kesu. I to "oni koji su se obogatili za vreme Miloševića, i sada im više Milošević ne odgovara, jer što da budu izolovoni, kad mogu kapital da okrenu u otvorenoj zemlji. I to stvara određene bezbednosno-kriminalne strukture..." On je napomenuo i da je tek nedavno čuo da je tada, u obezbeđenju nekih političara DOS-a bilo članova kriminalnih grupa, što je potvrdio i Živković, ali je rekao da je to bilo lično obezbeđenje.

"Ključna stvar jeste: zašto se o tome ćuti, zašto ljudi koji imaju saznanja o tome ne izađu u javnost", pita se Bakić. "Najlakše je mitologizovati celu priču, ali hajde da vidimo šta je kontekst".

"Što se medija tiče, vodila se jedna orkestrirana kampanja, tu je bilo raznih ljudi, plaćenika da nešto napišu...Napravila se jedna medijsko-bezbednosno-kriminalna struktura", ocenjuje Bakić.

Živković je podsetio da je u pojedinim novinama tada Đinđić predstavljan kao "demon", čovek koji diluje drogu, rasprodaje državno bogatstvo...

Srđa Popović napominje da je, onog dana kada se Legija predao Goranu Radosavljeviću Guriju, jer je, umesto da, kako postupak nalaže, ode u SUP 29. novembar i tamo se preda, on je otišao na sastanak sa Bulatovićem i Jočićem u MUP.

Popović kaže da je Guri javio Jočiću, pitao ga šta da radi, a da mu je tadašnji ministar policije saopštio da ga vodi u 29. novembar kako nalaže procedura. Nakon pet minuta, Jočić je pozvao Gurija i rekao da ga ipak dovede u njegov kabinet u MUP-u, kaže advokat Popović.

Posle sastanka, rečeno je da su razgovarali o bezbednosti njegove porodice. "Pričali su tri sata, a o bezbednosti porodice mogli su se dogovoriti za tri minuta", kaže Popović. On dodaje da je ministar praktično pričao sa beguncem, jer je Legija to bio sve dok se nije javio u SUP 29. novembar. Popović je mišljenja da je tog dana zapravo skrojena njegova odbrana i da se na tom sastanku pričalo o onih 600 kg heroina, kojima se Legija, nakon predaje, samooptužio, rekavši da ih je prošvercovao na zahtev Đinđića, Bebe Popovića i Čede Jovanovića. Popović je mišljenja da su Legiji tada obećali da će mu pomoći, "kao što su mu i pomagali tokom suđenja".

Da li je bilo političke volje?

Na pitanje zašto DS nije rešio pitanje političke pozadine ubistva, dok je bio na vlasti, Pajtić je rekao da je ta stranka imala političku volju, ali da nije imala dovoljno informacija, o tom sastanku u MUP-u nije ostavljen fono zapis, i nije mogla da utvrdi sve okolnosti, ni sve političke inspiratore...

Jovo Bakić problem vidi u urušavanju svih institucija i to na osnovu političke volje. "Da je postojala politička volja da se sve razotkrije, pa moralo bi se razotkriti", kaže Bakić.

Živković podseća da je DS bila na vlasti od 2008. godine, ali i da je pre toga još četiri godine imala predsednika države iz svojih redova, i da nije bilo nijedne izjave da se uđe u dalju istragu o političkoj pozadini. Ne postoji ni radna grupa ni tim zadužen za tu istragu, stvar je gurnuta pod tepih, kaže Živković i tvrdi: "Dakle, nije bilo političke volje".

Demokratska stranka je proces protiv JSO pokrenula, kao i da je proces za Đinđića, podsetio je Pajtić i dodao da DS stoji čvrsto iza toga.

Advokat Popović je ocenio i da je, tokom suđenja, na vlast došao Koštunica, i da zatim dolazi do brojnih promena u postupku koje su bile svima očigledne, kako je rekao. Marko Kljajević, predsednik Veća, daje ostavku, jer ne može da sudi pod pritiskom, smenjen je specijalni tužilac Jovan Pejić, a za novog je postavljen čovek blizak Koštunici, Slobodan Radovanović. Hapse zamenika tužioca, povlači se optužnica protiv Ace Tomića, podseća Popović.

Ono što nas, naglašava Bakić, udaljava od istine o političkoj pozadini ubistva jeste to što oni koji o tome znaju i dalje ćute.

"Zoran Đinđić je jedan simbol i on je sebe utkao u istoriju Srbije, ali mi imamo jedan problem u društvu", kaže Bakić. On se saglasio s Živkovićem da, kada je došao na vlast, Đinđić nije imao sistem. "Sada imate problem što imate jedan truo politički sistem, sistem koji mora da se promeni. Ne možete novo vino u stare bačve sipati", zaključio je Bakić.

Društvo

strana 1 od 177 idi na stranu