Nema nazad sa Đinđićevog puta

Beograd -- Ima jedna pozitivna stvar u ovih deset godina od ubistva Đinđića, a to je da je on uspeo da upali Srbiju „na gurku i tu više nema natrag“, kaže Miloš Vasić.

Izvor: B92
Podeli

„Hteli mi ili ne, povratka nema, a to se vidi i iz ponašanje današnje vlade i svi, šta god da su probali kako bi vratili Srbiju u nazad, nisu u tome uspeli“, dodao je on, gostujući u „Kažiprstu“ B92.

Mislim da ga danas bolje razme onaj ko o tome misli, ali problem je u tome što se od 12. marta napravio ritual- da se svi setimo Zorana Đinđića tog dana, ili dva tri dana ranije, položimo venac na njegov grob, vratimo se kući i to je to. Zbog toga što smo ovakvi kakvi smo, mi radije zaboravljamo tu priču, jer je atentat vrsta ogledala u koji se treba pogledati i to nam smeta, ocenio je Vasić.

„To je današnji odnos prema Đinđiću, ali puno dublje je ono što sam rekao, krenuli smo tamo gde nas je on gurnuo i povratka nema“, ističe on.

Prema njegovim rečima, veoma je važno otkriti političku pozadinu ubistva jer je Đinđić bio premijer, a premijer se ne ubija svakog dana. Njegovo ubistvo je samim tim političko i ono mora imati takvu pozadinu. Imamo izvođača radova, imamo preduzimača, ali nemamo ime investitora, dodaje Vasić.

On kaže i da bi, u tom smislu otkrivanja celokupne političke pozadine ubistva, trebalo krenuti od 2001. i ubistva Momira Gavrilovića iz DB-a, jer je to bio „konac koji para ceo džemper kada ga povučete“, odnosno to ubistvo je bio kamen razdora između DSS i DOS-a.

Iz tog raskola, jer je DSS tvrdio da je za ubistvo Gavrilovića koji je, kako se kasnije saznalo samo tražio posao, na neki način odgovoran i sam Đinđić, je kasnije, nakon ubistva premijera, nastalo i ceo revanšizam prema Đinđiću od strane DSS-a, opstrukcija donošenja zakona o organizovanom kriminalu, promena zakonika o krivičnom postupku.

„Da je to urađeno, odmah kad je trebalo, da nije bilo otpora u Skupštini, ko zna na šta bi ta cela stvar izašla“, istiće Vasić i napominje da je još veći talas revanšizma nastupio nakon što je vlast 2004. preuzela Demokratska stranka Srbije, za vreme čijeg mandata je sklonjeno na stotine ljudi iz policije i Državne bezbednosti. Smenjeni su najbolji, dodao je on i podsetio da su u predizbornoj kampanji i DS i Đinđić nazivani narko dilerima. Tek kada se sve te stvari uzmu u obzir, onda se čovek zamisli kada se pita o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, kazao je Vasić.

On je podsetio da se trenutno u sudu „vuče“ proces u kom se traži rasvetljavanje političke pozadine ubistva i da tek treba videti da li je ili ne bilo političkog podsticanja na njega, ali je i dodao da jeste bilo političke atmosfere.

Ono što je za sada jasno je da su se pripadnici „zemunskog klana“ toliko bili izbezobrazili i toliko su novca imali da su u tim trenucima panike mogli da ubiju iz očajanja, smatra Vasić i objašnjava da je pre ubistva premijera bila pripremana akcija „Svedok“ koja je sa hapešnjima trebalo da počne upravo 12. ili 13. marta 2003.

Da Zvezdan Jovanović nije povukao obarač, da su „zemunci“ i pola JSO-a sa Ulemekom na čelu tada bili pohapšeni, Đinđić je mogao komotno da raspiše izbore i da ih dobije i možda je i to jedan od razloga što su ubili Zorana Đinđića, ocenjuje Vasić.

Društvo

strana 1 od 177 idi na stranu