"U Srbiji sve kao Sizifov posao“

Beograd -- Srbija je zemlja koja ima unutrašnji konflikt. Kod nas ne postoji ideja doprinosa zajedničkoj stvari, nego ideja podmetanja noge, kaže za B92 Boris Tadić.

Izvor: B92
Podeli

Bivši predsednik Srbije je rekao, gostujući u emisiji "Između dve vatre" na B92, da taj unutrašnji konflikt Srbije nije rešila vlada Zorana Đinđića, a ni druge vlade.

"Taj konflikt je u našoj političkoj kulturi. Neefikasni smo zato što smo više skloni sukobima nego rešavanju problema", smatra Tadić.

Tadić navodi da u "Srbiji vrlo često sve liči na Sizifov posao".

"Sećam se karikature kada Zoran (Đinđić) gura kamen na vrh brda, a drugi politički akteri navijaju za kamen“, kaže Tadić.

Bivši predsednik Srbije navodi da ne može da se promeni politička kultura u Srbiji preko noći, "ni za pet, ni za deset godina“.

"Mi imamo 13 godina demokratiju, a želimo da se ponašamo kao društvo koje ima stotinama godina demokratiju“, kaže Tadić i dodaje da u Srbiji mora da se menja takva politička kultura, kao i da se razvije svest o zajedničkom cilju "kako bismo realizovali nešto što je korisno za sve“.

Tadić dodaje da u Srbiji tek u poslednjih šest meseci postoji društveni konsenzus oko toga šta je cilj Srbije, i da je DS nedostajalo upravo to.

Govoreći o Zoranu Đinđiću, Tadić navodi da ga je upoznao kada je bio dečak, sa 17 godina i da je bio „ushićen njegovim pristupom životu“. Tadić navodi da je Đinđić i sam bio tada veoma mlad, ali da je bio najbolji student njegovog oca i da ga je zato često i sretao.

Za Đinđića kaža da je imao izuzetnu hrabrost i da je „pristupao čoveku na neuobičajen način“.

"Bio je inventivan čovek, imao je dar za filozofsko pisanje, ali je sve to pretočio u jednu političku praksu koju do tada nismo imali u Srbiji“, navodi Tadić.

Tadić kaže da nikada nije imao pretenzije da bude njegov naslednik, ali takođe da nije istina da ništa od onoga što je Đinđić zamislio nije sprovedeno u delo.

"Ideja Zorana Đinđića je bila da se mobilišu sve socijane snage kako bi se Srbija modernizovala, kako bi prešla u stanje razvojnosti. Da bi se sve to desilo potrebna je mobilizacija stanovništva“, kaže Tadić i navodi da se sam Đinđić suočavao sa niskom podrškom stanovništva, a bez toga nije mogao da menja prilike u društvu.

"Nije istina da se Srbija nije menjala u pravcu u kom je Zoran (Đinđić) zamislio. Bitno je da danas postoji najširi konsenzus oko nacionalnih pitanja, koje je postavio Zoran, to je EU, kao sredstvo modernizacije zemlje“, navodi Đinđić.

Tadić navodi da se sada priča da je u vreme Zorana Đinđića bilo poleta, a opet da on nije imao podršku više od 15 posto građana.

"Stranka koja je Đinđić vodio je neprekidno favorizovala istinu, i plaćala cenu za to. Zoran (Đinđić) nikada nažalost nije imao masovnu podršku, koja bi se pretočila u glasove građana, i koju bi mogao da pretoči u promene“, kaže on i dodaje da je problem bio i Vlada na čijem čelu je bio Zoran Đinđić - koja je bila heterogena, sa različitim idejama.

"Zoran je praktično radio u nemogućim okolnostima. Nikada u poslednjih 13 godina nismo imali jasnu većinu za političke reforme. Ta većina se stvarala veštinom, a ne zato što je postojala apsolutna dobrovoljnost svih građana. Zoran je bio majstor kreiranja te veštine“, kaže Tadić. On dodaje da bi on razdvojio vladu koju je vodio Đinđić od njegovog dela.

"Bilo je časnih ljudi, a i nečasnih, bilo je onih koji su ostavljali dobre posledice a i onih koji nisu to činili. A njegovo političko delo...Zoranova ideja je bila veoma čista. I to je bila najveća snaga. Druga je bila što je otvarao Srbiju prema svetu“, kaže Tadić.

Tadić dodaje da se Đinđić zalagao za modernizaciju, ali je i štitio identitet Srbije, i da je DS ostao i dalje privržen suštini te ideje "Srbija na evropskom putu“.

Nikolićev plan je "Ahtisari plus"

Večeras je radna večera državnog vrha Srbije sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton. Na pitanje da li mu je žao što on nije na tom mestu, Tadić je rekao da nije nimalo. On je dodao da "ima čak i istorijske pravde" u tome da oni koji su izazvali problem na Kosovu i doveli do urušavanja ugleda Srbije devedesetih, da sada u tom učestvuju, i da je pred njih stavljeno da "izleče rane koje su nam ostale iz devedesetih."

Upitan šta je bilo njegovo rešenje kosovskog problema, Tadić je podsetio na svoj plan "četiri tačke" o nastavku dijaloga.

"U planu koji je izložio predsednik Nikolić ima mnogo toga iz plana "četiri tačke", ali i drugačijih rešenja. Ovo što sada Vlada traži može se reći da je "Ahtisari plus", a zahtev za izvršnim ovlašćenjima je taj plus", ocenjuje Tadić.

Tadić je rekao da ne bi prihvatio svako rešenje za Kosovo po cenu datuma za početak pregovora, ali podseća na to da "put modernizacije Srbije ne može da se odigra efikasno bez ulaska u EU".

"Da bi se taj proces učinio održivim, politika mora da bude održiva - da se predvide sve prepreke na njenom putu", kaže Tadić.

Na pitanje šta misli o poređenjima Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića, koja se u javnosti mogu čuti, Tadić je rekao da smatra da je besmisleno porediti njih dvojicu, ali i da nema smisla porediti ni Đinđića sa njim, jer svako u svom mandatu rešava probleme na svoj način i pod svojim okolnostima.

Tadić se vratio na svoj plan od "četiri tačke" i rekao da je mnogo toga sličnog u Platformi Srbije, ali je napomenuo i da je on samo izložio osnove svoga plana u predizbornoj kampanji, koji ima 50 stranica.

Međutim, Tadić ocenjuje da se vrši snažan pritisak na naše pregovarače.

"Imam saosećanje sa onima koji pregovaraju, jer znam u kakvoj su situaciji", navodi Tadić. On ipak dodaje da je atmosfera u zemlji za njih povoljnija nego što je bila u prethodnim godinama, jer ispred sebe sada nemaju opoziciju koja je bila u stanju da upućuje i pretnje ako vlast potpiše na primer Sporazum za pridruživanje.

Upitan da kaže nešto o svom planu, on je rekao da je "stavio fokus na opstanku Srba na severu, jer bez toga nije moguć ni opstanak Srba u bilo kojoj enklavi". On je rekao da je na drugo mesto stavio crkve i manastire.

"Pitanje crkava i manastira, koje je suštinsko pitanje identiteta, sam stavio na drugo mesto, sada toga nema i tu je opasnost", ocenjuje počasni predsednik DS-a. "Ja takav pristup ne bih prihvatio, tražio sam sveobuhvatno rešenje, ako treba i da sporazumi budu potpisani, ali nikako stolica Kosova u UN".

"Đinđić bio manje-više za podelu Kosova"

Tadić je komentarisao i izjavu premijera Srbije da se "godinama lagalo da je Kosovo naše".

"Ja sam govorio da je Kosovo mnogo bliže nezavisnosti, nego suštinskoj autonomiji. A Dačić, koji je tada bio u opoziciji, rekao je da se rata ne možemo odreći", rekao je Tadić.

Upitan o idejama koje je imao Đinđić o pitanju Kosova, Tadić je rekao da su razgovarali o tome, ali da mu je nelagodno da sada bude tumač.

"Mi smo imali različite stavove o Kosovu. Politika mora da bude održiva, tragao je za održivim rešenjem", rekao je uz napomenu da je mnogo teži položaj prema tom problemu bio za vlast nakon 5. oktobra i Rambujea, jer su postojale snažne oponentske ideje, čak i unutar DOS-a.

"Đinđićeve ideje su bile da mi na Kosovu ne možemo ništa da učinimo nakon petog oktobra, a onda je izašao sa predlogom koji bi manje-više vodio podeli Kosova", rekao je dodajući da su zapadne velike sile apsolutno odbile da to pitanje stave na sto, a da je "reakcija Kine i Rusije bila još protivnija".

On je naglasio činjenicu i da je Srbija, protokom godina, imala sve manje šanse da reši problem Kosova.

"Zoran (Đinđić) je izašao hrabro sa rešenjem, preuzeo je veliki rizik na sebe, tada je doveo u pitanje i vlastitu bezbednost", kaže Tadić. On podseća da je Koštunica "išao sa rigidnim rešenjem suštinske autonomije, koje nije bilo odrzivo".

"Sada, u Nikolićevoj platformi, imamo predlog, definiciju Kosova kao posebne teritorije, za koju se ne zna da li je naša ili prištinska", kaže Tadić.

On je napomenuo da je u Dejtonu predloženo i da se reši pitanje Kosova. "Moje mišljenje je da bi tada rešenje bilo bolje. U Rambujeu smo imali teže okolnosti", navodi bivši predsednik Srbije.

On je rekao da se Đinđićeva ideja u vezi sa Kosovom može svesti na rečenicu: „Tražimo prostor na Kosovu, gde sigurno može da živi srpski narod".

On je ocenio da današnjoj koaliciji, koju u EU još testiraju kao stranku iz devedesetih, treba pomoći da se pronađe održivo rešenje.

"Trag od ubistva Đinđića nije vodio do Koštunice"

Govoreći o ubistvu Zorana Đinđića i akciji Sablja koja je usledila, Tadić kaže da je DS tada isključena iz vlasti, i da je bilo nerealistično da opozicija nametnu da se razotkrije ko stoji iza njegovog ubistva.

Tadić navodi da su godine bile potrebne da se bi se "utvrdilo ko je uopšte ubica".

"Kao predsednik republike sam imao uvid u to šta je sud otkrio, i imao sam uvide kao predsednik u saznanja bezbednosnih institucija. U tim saznanjima nije postojao onaj trag koji su mnogi očekivali, nije postojao takav trag (koji vodi do Vojislava Koštunice) i istraga ne bi vodila do toga", navodi Tadić i dodaje da ne kaže ko jeste a ko nije "politički inspirator ubistva".

Tadić dodaje da je u vreme kada je ubijen, Zoran Đinđić bio napadnut i povezan sa kriminalom, i da u takvim uslovima ga država "nije branila svom snagom". On dodaje da se sada mnogi "ogrću njegovom političkom zastavom, a nisu razumeli šta je on radio“.

Govoreći o lustraciji, Tadić navodi da je 2008. bilo već kasno da se ona uradi.

"Prošle su mnoge godine i ne možete nasilno da radite lustraciju. Ne možete da izvršite lustraciju prema većini“, rekao je Tadić dodajući da su tada SPS, SRS i DSS imale većinu, a da bi članovi tih stranaka verovatno bili na nekom spisku za lustraciju.

Govoreći o savezu sa SPS, sa kojom je DS ušla u koaliciju posle izbora 2008, Tadić navodi da to nije bila greška.

Govoreći o porazu na majskim izborima 2012, Tadić kaže da stoji iza svega što je uradio i da je nakon izbora prihvatio odgovornost i svoj udeo u greškama koje su načinjene.

Tadić takođe kaže da smatra da je izbacivanje pojedinih članova DS u poslednjih nekoliko meseci greška, ali da je to već rekao i na organima stranke.

Tadić objašnjava da još ne bi da ocenjuje koji su potencijali DS-a, pošto će se Dragan Đilas, njen predsednik i Bojan Pajtić suočavati sa velikim rizicima.

"DS mora da definiše svoju politiku i da bude efikasnija, a mislim da uprkos svim greškama, da je to organizacija koja ima najviše ljudskog potencijala“, kaže Tadić.

Nekadašnji predsednik Srbije navodi da bi SNS mogla da bude drugačija od onoga što je nekada bila, ali da ne vidi da je do kraja promenila svoja uverenja.

"SNS pretenduje da bude drugačija od onoga što su bili njeni pojedinci prethodnih 20 godina. To što se ona sada zalaže za suprotne ciljeve nego devedesetih, videćemo da li će ta formalna politika biti pretočena i kroz političku praksu“, kaže Tadić.

Politika

strana 1 od 197 idi na stranu