EP poziva EU da Srbiji da datum

Strazbur -- Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio Rezoluciju o Srbiji i pozvao Evropski savet da Srbiji što pre odredi datum za početak pregovora o članstvu.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Odbor je ipak naveo uslov za to - da vlasti u Beogradu nastave proces reformi i ispune sve uslove, uključujući "opipljiv napredak" u normalizaciji odnosa s Prištinom. Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je velikom većinom glasova konačne verzije rezolucija o Srbiji, ali i o Kosovu.

Ovaj odbor EP je sa 59 glasova "za" i dva uzdržana usvojio većinu amandmana na predlog rezolucije koju konačno treba da potvrdi Evropski parlament na plenarnom zasedanju, 14. marta.

Predlog rezolucije je podneo izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

U Rezoluciji se "pozdravlja predanost srpske vlade evropskim integracijama", kao i "ostvareni napredak u ispunjavanju političkih merila (EU) iz Kopenhagena" o nužnosti delovanja demokratskih ustanova i konkurentne tržišne privrede, uz napomenu da dalji napredak Srbije ka EU zavisi od sprovođenja reformi.

U usvojenom dokumentu se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala nova srpska vlada".

Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog na najvišem poitičkom nivou".

EP u dokumentu "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije", na koje je ukazala Evropska komisija.

S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu i da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka kako bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost s pravilima EU.

U rezoluciji o Srbiji pozdravlja se rešenost vlasti da "otkloni manjkavosti u reformi pravosuđa", posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvatljivi politički upliv i da se postavljanjem sudija i tužilaca obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost.

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je usvojio Rezoluciju o Kosovu u kojoj navodi da Priština može da sklopi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom iako pet članica EU ne priznaje nezavisnost. U tom tekstu se navodi i da potpisivanje SSP ne bi prejudiciralo status Kosova, zatim se ističe protivljenje podeli Kosova i traži "ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova koje", kako se to navodi, "održava srpska država".

Takođe se navodi da je nužno uneti promene u član 359 srpskog krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja, što je u prethodnoj raspravi o rezoluciji ocenjeno kao smetnja poslovanju, posebno stranih investitora.

Spoljnopolitički odbor EP podvlači i da su "moćni, profesionalni i nezavisni mediji suštinski element demokratskog poretka".

Evropski parlamentarci pozivaju srpske vlasti da obezbede slobodu medija tako što će rešiti problem nasilja i pretnji novinarima, rasvetliti ubistva novinara, obezbediti nezavisnost medija od političkog pritiska i obezbediti im sigurno okruženje za rad i rešiti problem koncentracije vlasništva u medijima.

U rezoluciji se posebno naglašava potreba da se ubrza sprovođenje medijske strategije koja je usvojena u oktobru 2011. i pratećih akcionih planova i pozivaju novinari da poštuju svoj profesionalni etički kodeks.

Evropski poslanici ocenjuju da promene zakona o srpskoj centralnoj banci urušavaju nezavisnost ove institucije, što odudara od nužnog poštovanja "Merila iz Kopenhagena" o delovanju političke demokratije.

Ističe se i važnost centralne uloge civilnog društva za jačanje i konsolidaciju demokratskih procesa u zemlji, kao i značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa za uspeh zemalja Zapadnog Balakana u procesu evrointegracija i pozdravljaju napori ka pomirenju.

Evropski parlament pozdravlja i unapređenje odnosa Srbije s Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i zvaničnu posetu premijera Srbije Ivice Dačića BiH. Posebno se naglašava da se izjavama javnih zvaničnika ne smeju negirati ratni zločini i kršenja ljudskih prava tokom sukoba devedesetih godina.

U predlogu rezolucije EP Srbiji se odaje priznanje za saradnju s Tribunalom u Hagu i za to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati tom sudu.

Istovremeno se izražava podrška pozivu glavnog haškog tužioca da se sprovede sveobuhvatna istraga i da se sudi mreži pomagača koji su beguncima omogućili da budu tako dugo na slobodi.

Evropski poslanici naglašavaju važnost borbe protiv diskriminacije svih vrsta. Položaj etničkih, nacionalnih i kulturnih manjina u Srbiji generalno se ocenjuje kao dobar, uz poziv vlastima da unaprede primenu zakona o zaštiti manjina, a prima se na znanje i izvesno poboljšanje u položaju Roma.

Spoljnopolitički odbor EP u predlogu rezolucije koji je danas usvojio pruža podršku liberalizaciji viznog režima sa Zapadnim Balkanom, a Srbija se poziva da zajedno sa najugroženijim zemljama EU rešava pitanje priliva azilanata koji zloupotrebljavaju taj režim.

Rezolucije EP, mada imaju izvesnu političku težinu, nisu obavezujuće ni za Evropski savet ni za Komisiju.

Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže da bi poziv Evropskog parlamenta da se Srbiji što pre odredi datum početka pregovora bio važan, ali ne i dovoljan podsticaj za odluku Evropskog saveta.

"Osim dobrih nagoveštaja i sličnih predloga iz EP, eksplicitni predlozi takve vrste su dolazili i od strane Evropske komisije, ali je na šefovima država ili vlada taj zadatak da konačno odobre početak pregovora sa Srbijom“, kaže Teokarević.

I sam Vučić juče je ponovio da bi bilo lepo da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom i da će u to nastojati da ubedi i nemačke zvaničnike tokom predstojeće posete Berlinu. Vučić je, međutim, izbegao direktan odgovor na pitanje da li bi posle dobijanja datuma u Srbiji mogli da budu raspisani parlamentarni izbori.

Na pitanje da li je dobijanje datuma jedino što veže vladajuću koaliciju, profesor Jovan Teokarević kaže da je to sigurno "jak cement u ovoj vladi", isto kao što je i prethodna htela da poveže izbore sa dobijanjem kandidature za članstvo u Uniji. Situacija je sada malo komplikovanija, kaže Teokarević.

"Manjim partijama, slabijim, onima koje su u vladi ali su izgubile popularnost, svakako ne odgovoraju rani izbori, zato što nisu sigurni da će moći neki od njih da uđu parlament, i postanu članice vlade. Bez obzira na pojačanu političku dinamiku u Srbiju povodom otkrivanja susreta premijera Dačića sa šefovima narko-klanova, nismo još vrlo blizu izbora, ali su mogući u sledećih nekoliko meseci, naročito ako ova vlada dobije datum početka pregovora, i ako osim sa takvom lepom vešću može da se pohvali i završetkom započetih procesa u borbi protiv korupcije“, kaže Teokarević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 27 idi na stranu