Ljubljana popušta Zagrebu?

Iako još uvek ništa nije gotovo, i iako zvanično nije postignut dogovor oko konačnog rešenja za problem Ljubljanske banke, a kada je reč o komšijskim odnosima Hrvatske i Slovenije nikada ništa nije do kraja gotovo, čini se da više nema prepreke za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju od 1. jula, pišu "Novosti".

Na pritisak Brisela, ali i Vašingtona, već ovog meseca se očekuje da će biti postignut dogovor oko Ljubljanske banke, pa će slovenački parlament do 8. marta uspeti da ratifikuje hrvatski pristupni ugovor. U Sloveniji će se 6. februara još jedanput susresti šefovi diplomatija dve zemlje, Vesna Pusić i Karl Erjavec. Iako konkretan scenario za rešavanje problema Ljubljanske banke nije obelodanjen, najčešće pominjana mogućnost je da se ide na međunarodnu arbitražu, kao kada se rešava problem granice. Drugi predlog je da se uvaži slovenački argument i obrišu dugovi jedne i druge strane, jer Slovenci tvrde da je Ljubljanska banka izgubila gotovo milijardu evra u nenaplaćenim kreditima koje je dala hrvatskim preduzećima, pišu "Novosti".

To znači da Zagrebu, uz Sloveniju, ostaje ratifikacija u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji i Belgiji, a sve četiri zemlje su najavile da oko ratifikacije poteškoća neće biti. Ipak, Evropska unija i dalje tvrdi da se u Hrvatskoj ne poštuju mnogi evropski standardi, pre svega oko borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Sve je više zahteva u Briselu da Hrvatska ostane pod “posebnom lupom” i posle ulaska u EU. I dok je rešenje Ljubljanske banke na vidiku, ponovo u Sloveniji rastu apetiti oko granice, pa će se od arbitražne komisije tražiti da rešenje uključuje slovenačku prisutnost u celom Piranskom zalivu.

Iako je Brisel svestan da Hrvatska ulazi u Uniju kao težak ekonomski bolesnik, gotovo pred kolapsom, “hrvatski put” koristiće se ubuduće kao primer zemljama regiona da se reforme isplate.

Druga je stvar da su današnji pokazatelji stanja hrvatske privrede i onoga u društvu gori od vremena kada je Hrvatska počela pregovore sa EU. Nezaposlenost je dostigla brojku od 400.000, industrijska proizvodnja je svakog meseca manja za pet i više odsto, na rubu siromaštva je sve više ljudi, investicija nema, a građani više ne veruju ni da će im život u EU popraviti stanje.