Zaštita uzbunjivača tek od jeseni

Glas svedoka guranja novca u džepove funkcionera i državnih službenika jače će se čuti tek posle toga.

Zbog slabe pravne zaštite ovaj status do sada je dobilo svega 11 od 38 građana koji su od Agencije za borbu protiv korupcije zatražili zaštitu.

Najviše uzbunjivača ukazalo je na korupciju u kulturi, oblasti kojoj pripadaju tri osobe sa spiska građana koji su dobili ovu vrstu sigurnosti. Uzbuna je podizana i zbog nezakonitosti u zdravstvu, državnoj upravi, javnim preduzećima, ali i u veterinarskoj ustanovi i zatvoru.

Briga o uzbunjivačima - građanima koji dojave slučajeve mita ili nepravilnosti u radu državnih organa - trenutno se sprovodi po ”tankom” pravilniku usvojenom prošle godine. On, međutim, štiti samo uzbunjivače o korupciji, dok isključuje mogućnost da ovaj status dobiju svi oni koji zagalame na slučajeve drugih nepravilnosti.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić ističe da su uzbunjivači najefikasnije sredstvo za otkrivanje korupcije u društvu i da je njihova pravna sigurnost neophodna.

"Zato je značajno da zakon o zaštiti ljudi koji ukazuju na nezakonitosti organa javne vlasti što pre bude usvojen", kaže Babićeva. "Time će građani biti stimulisani da ukažu na nepravilnosti, ali i dobiće sigurnost da neće trpeti posledice zbog svog postupka. Važno je, međutim, i da svi slučajevi korupcije dobiju svoj epilog, jer je to najjača satisfakcija." Da je saradnja sa građanima ključna u borbi protiv korupcije rečeno nam je i u Ministarstvu pravde i državne uprave:

"Vlada podržava donošenje ovog propisa, a nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača trebalo bi da bude gotov do polovine godine."

A da u narodu zri svest o potrebi da se upali alarm zbog korupcije, svedoči za trećinu više prijava Agenciji tokom prošle godine nego što je zabeleženo 2011. Najviše primljenih predstavki tiče se zoupotreba u pravosuđu, kojih je dvostruko više, ali i javnih nabavki i inspekcija (po 34), rada tužilaštava (23), organa uprave i katastra (po 14), policije (8)...

Na pisanju novog zakona sa svojim timom uveliko radi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On naglašava da će biti napisan po međunarodnim iskustvima i u saradnji sa svetskim stručnjacima.

"Očekujem da će već krajem februara nacrt propisa biti na javnoj raspravi, posle čega će biti upućen Vladi na razmatranje i usvajanje", objašnjava Šabić. "To je važno, jer su ti ljudi u Srbiji izloženi revanšizmu, mobingu, pa čak i otkazu ili krivičnom progonu."