12 godina od Đinđićeve vlade

"Zoran Đinđić je smatrao da prioriteti Srbije moraju da budu pomirenje u regionu, reforma pravosuđa i nezavisne institucije, privlačenje stranih investicija, izgradnja infrastrukture i ulaganje u obrazovanje, moderna i evropska Srbija", piše u saopštenju DS-a.

"I danas jednako to jesu prioriteti za Srbiju, a za sve opomena njegove reči da političari dobijaju mandat od gradjana za promene, a da onda kada političari pomisle da su dobili mandat da vladaju, onda su izgubili", stoji u saopštenju DS.

Prva demokratska vlada nakon petooktobarskih promena formirana je 25. januara 2001. godine, a za premijera je izabran Zoran Đinđić.

Izboru Đinđićeve vlade prethodio je tromesečni mandat prelazne vlade koja je formirana nakon petooktobarskih promena.

Vladu na čijem čelu je bio Đinđić formirala je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS), a bila je sastavljena od 18 stranaka i imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je tog 25. januara 2001. rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".

"Onog dana kada zaboravimo to i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili", poručio je tada Đinđić poslanicima republičkog parlamenta.

"Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa je takođe veoma velika", rekao je tada Đinđić. Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije 10 godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.

Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, ministar energetike i rudarstva Goran Novaković, ministar vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.

Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta-Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.

Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, resorom socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.

Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.

Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.

"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.

Zoran Đinđić je ubijen u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.