Stolica Kosova u UN stiže na red?

On je rekao i da Berlin želi da se odnosi Beograda i Prištine dignu na nivo ambasadora.

Upitan da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dobijanje datuma Vilhelm je za Večernje novosti rekao da je u ovom trenutku teško reći i da će sve zavisiti od dogovora u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU.

"Za nas je to pitanje (članstva u UN) veoma važno, ali u ovom momentu ne mogu da kažem da li će biti i presudno za dodeljivanje datuma. Prvo ćemo sačekati izvestaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu. Članice će proučiti izveštaj i doneti konačnu odluku. Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika", kazao je Vilhelm.

Upitan da li će u foto-finisu martovske odluke Evropskog saveta o datumu "iskočiti" novi uslovi za Srbiju ambasador je rekao da je važno da Srbija pored povlačenja iz paralelnih institucija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija.

Podsetio je da Nemačka priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i dodao da bi Berlin zato želeo da vidi da se odnosi Beograda i Prištine podignu i na nivo ambasadora.

"Ali Srbija ne priznaje Kosovo. Za nas je zadovoljavajući i dogovor o razmeni oficira za vezu koji će raditi pri misijama EU u Beogradu i Prištini. To je još jedna pozitivna stvar, ali ponavljam, ima još mnogo važnih stvari kojima se treba pozabaviti", rekao je ambasador.

Na pitanje da li će rezolucija i platforma o Kosovu biti nova rampa na putu ka EU ambasador je rekao da je najvažnije to što u tim dokumentima piše da će se Srbija truditi da se dijalogu napreduje.

Upitan da li je za Nemačku prihvatljivo to što se platformom traži davanje široke autonomije srpskoj zajednici Vilhelm je podsetio da Ahtisarijev plan daje prilicno široku autonomiju srpskim opštinama i da u tom okviru treba tražiti rešenje.

"Predlog iz platforme izlazi izvan Ahtisarijevog plana. Ne možemo prihvatiti rešenje koje dovodi do stvaranja posebnih entiteta, regiona u okviru Kosova, a to je ono što se traži u platformi", kazao je Vilhelm.

On nije mogao da potvrdi ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora.

Ambasador je rekao da Nemačka želi da Srbija što pre postane članica EU, ali da ne prihvata da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme.

Povodom izjave nemačke kancelarke da bi nakon prijema Hrvatske trebalo da nastupi duga pauza u proširenju EU, Vilhelm je rekao da u Evropi a i u Nemačkoj postoji konsenzus da će projekat EU biti zaokružen kada se integrišu i sve zemlje Zapadnog Balkana.

Dodao je da će parlamentarni izbori u Nemackoj indirektno uticati na dalji tok integracija Srbije u EU, ali i da je optimista jer su urađene mnoge stvari - započet je politički dijalog koji daje rezultate, nova vlada je uradila mnogo da se stvari pomere napred - postignuto je rešenje oko IBM, razmene oficira i naplate carina.