"Problem spomenika rešiće se mirno"

Problem spomenika u Preševu, koji se pretvorio u kamen spoticanja u odnosima Srbije i albanske nacionalne manjine, biće rešen na miran i civilizovan način, smatra predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković.

"Srbija ima svoje zakone i ona će na osnovu njih rešiti problem spomenika. Ušlo se u redovnu legalnu zakonsku proceduru. Nadležni državni organi će zajedno sa institucijama lokalne samouprave reagovati", rekao je Stanković.

On je istakao da se zvaničnici Srbije u redovnom kontaktu sa lokalnom samoupravom u Preševu.

"Svakodnevno se čujemo sa rukovodiocima lokalne samouprave. Veoma su korektni odnosi i bez tenzije. Razgovarali smo sa svim albanskim liderima", kazao je Stanković.

Upitan da objasni kakav je dogovor postignut u vezi sa spomenikom, Stanković nije želeo da iznosi detalje, rekavši samo da je Srbija dala "veoma korektan predlog, zasnovan na zakonu".

Narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi ocenio je da je situacija u vezi sa spomenikom pripadnicima OVPBM u Preševu neizvesna i izrazio nadu da će biti doneto obostrano prihvatljivo rešenje.

"Mislim da bi trebalo stvoriti povoljnu atmosferu, izbegavati ultimatume i rokove. Trebalo bi više prostora i šansi dati da se ne dođe do intervencije i da se nađe rešenje koje ima civilizacijske konture i koje bi odgovaralo državi", rekao je Halimi.

Prema njegovim rečima, nije bilo zvaničnih razgovora o uklanjanju spomenika već "samo prepucavanje".

Halimi je dodao da je problem u vezi sa spomen-pločom rezultat "dijametralno različite percepcije sukoba 2001".

Predsednik Opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje Bujanovac Šaip Kamber naglasio je da problem albanske nacionalne manjine datira još od 2001, jer "država 12 godina izbegava realizaciju programa donetog u vreme vlade Zorana Đinđića" u vezi s potpunom integracijom Albanaca.

"Mi 12 godina imamo državne institucije koje su potpuno čiste od Albanaca. Albanci, iako čine više od 30 odsto stanovništva, nisu zastupljeni u institucijama", rekao je Kamberi, koji smatra da država o ovom regionu brine samo u situacijama kada se događaju incidenti.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milorad Drecun postavljanje spomenika propadnicima OVPBM u Preševu ocenio je kao provokaciju, upitavši Halimija i Kamberija zašto na tom mestu nije izgrađen park za decu.

"Spomenik je postavljen na trg gde dolaze građani srpske nacionalnosti, (i njegovo postavljanje) ne možete da tumačite, osim kao provokaciju.
Stavljen je spomenik za koji se unapred znalo da će izazvati snažne reakcije, ne samo tamošnjeg stanovnišva nego i države", rekao je Drecun.

On je naglasio da je Srbija do sada iskazala maksimalnu toleranciju i da će sada sve učiniti da se situacija vrati na stanje pre postavljanja spomenika, ali i da će istovremeno voditi računa o tome da se situacija ne destabilizuje.

Upitan da li više ne važi 17. januar, rok koji je premijer Srbije Ivica Dačić odredio kao krajnji datum da spomenik bude uklonjen, Drecun je odgovorio da će država odreagovati i da se daje mogućnost političkim liderima Albanaca da sami uklone spomenik.

Govoreći o spomen-obeležjima, Kamberi je naglasio da su ona postavljena uglavnom samo na grobljima, ali i da su građani Preševa, Bujanovca i Medveđe albanske nacionalnosti imali problem sa simbolima, odnosno da je policija oduzimala albansku zastavu svatovima i pogrebnim povorkama.

Stanković je na to odgovorio da zastava Republike Albanije nije zastava albanske manjine i pozvao Kamberija i Halimija na dogovor u vezi sa određivanjem tog simbola.

"Dogovorili smo se da stručnjaci Pravnog fakulteta u Nišu, gde će prisustvovati pravni stučnjaci iz Tirane, kao i predstavnici međunarodne zajednice, diskutuju o upotrebi simbola nacionalnih manjina. To će biti u prvoj polovini godine", rekao je Stanković i pozvao Kamberija i Halimija da dođu u Niš kako bi diskutovali o toj temi.