"Dokazi protiv Tolimira nelogični"

Zanemaren je, kako se navodi, zaključak Haškog tribunala o nepouzdanosti svedoka Momira Nikolića, a među dokazima nema šifrovanog telegrama koji bi mogao teško da inkriminiše srpsku stranu, pa se sve svodi samo na svedočenje bivšeg komandanta VRS Srećka Aćimovića.

Na to je u izdvojenom mišljenju ukazala i sudija Priske Nijambe, koju su preglasala preostala dva člana sudskog veća.

U analizi "Istorijskog projekta Srebrenica" navedeno je da je navodni telefonski poziv oficira za bezbednost Zvorničke brigade Drage Nikolića načelniku štaba te brigade Draganu Obrenoviću jedan od ključnih momenata "haškog narativa o Srebrenici otkako se 2003. godine Obrenović nagodio sa Tužilaštvom".

Obrenović je, kako je navedeno u presudi generalu vojske Republike Srpske Zdravku Tolimiru, 13. jula 1995. primio poziv od Nikolića, koji ga obaveštava o planiranoj operaciji ubijanja muslimanskih zarobljenika i zahteva odobrenje za korišćenje nekoliko ljudi u tu svrhu.

Nikolić je navodno naređenje za ubijanje zarobljenika primio lično od oficira za bezbednost Bratunačke brigade Vojske RS Momira Nikolića. Verodostojnost ove informacije je sporna, jer su i Momir Nikolić i Obrenović svedoci saradnici koji su sklopili nagodbu sa Haškim tužilaštvom, navedeno je u analizi, piše banjalučki "Glas Srpske".

"Istorijski projekat Srebrenica" ističe da u presudi Tolimiru ta informacija igra važnu ulogu, jer služi kao dokaz da su relevantne strukture Vojske RS, a posredno i Tolimir, kako se navodi, znali za operacije masovnog ubijanja.

"Međutim, ne pokreće se pitanje kredibiliteta Momira Nikolića, koji je u revnosti da tužilaštvu pruži dokaze iskrene saradnje čak sebi pripisao dva ubistva za koja se kasnije ispostavilo da ih nije počinio. Haški tribunal je posle toga doneo zaključak da je Momir Nikolić kao svedok u tolikoj meri nepouzdan da ubuduće njegove iskaze više ne bi trebalo prihvatati bez dodatnih dokaza. Ovo je na suđenju Tolimiru zanemareno", ističe se u analizi.

Nedostatak opipljivih dokaza u procesu protiv Tolimira, kako se navodi, došao je do punog izražaja tokom svedočenja bivšeg komandanta Drugog bataljona Zvorničke brigade Vojske RS Srećka Aćimovića.

"Aćimović je kao svedok tužilaštva 8. februara 2011. godine izjavio da je komanda njegovog bataljona primila šifrovani telegram sa naređenjem da se određeni broj vojnika iz njegovog bataljona izdvoji i uputi na lokalitet Orahovac-Roćevići, gde će učestvovati u streljanju zarobljenika. Aćimović je rekao da je odbio da izvrši to naređenje".

"Međutim, tog telegrama, koji bi teško inkriminisao srpsku stranu, nema među materijalnim dokazima. Jedini izvor saznanja o tom dokumentu je svedok tužilaštva Aćimović", navodi "Istorijski projekat Srebrenica".

Haški tribunal osudio je Tolimira na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Tolimir je kao član udruženog zločinačkog poduhvata proglašen krivim za genocid, udruživanje radi počinjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progon i prisilno premeštanje.

Sudija Priske Nijambe navela je u izdvojenom mišljenju da se većina u sudskom veću rukovodila dokazima koji ne bi podržavali njihove zaključke ako bi se primenili načelno van svake razumne sumnje. Ona je istakla i da nije postojao udruženi zločinački poduhvat.