Kutiljero pozvan da svedoči

Hag -- Sudsko veće Haškog tribunala zatražilo je, po zahtevu optuženog Radovana Karadžića, od portugalskog diplomate Žoze Kutiljera da svedoči u odbrani Karadžića.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

Kutiljero je nekadašnji evropski mirovni posrednik za BiH krajem 1991 i 1992.

On je pozvan da se pojavi u sudnici Haškog tribunala 19. februara iduće godine i da svedoči u dokaznom postupku odbrane Karadžića, saopštio je danas Haški sud.

U sudskom pozivu veća navedeno je da Kutiljero treba da se pojavi radi svedočenja pred sudijama 19. februara 2013. godine ili da "pokaže dobar razlog zbog čega ovaj sudski poziv ne može da bude ispunjen".

Datum svedočenja Kutiljera podložan je promeni, ali sudski poziv ostaje na snazi ukoliko do bilo kakvih promena dođe, istaknuto je u sudskom pozivu Kutiljeru.

Sudsko veće je, takođe, uputilo poziv vlastima Portugalije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se obezbedio dolazak Kutiljera pred Tribunalom 19. februara, kao i da u pisanom izveštaju navede detalje o učinjenim naporima da se portugalski diplomata pojavi pred sudijama.

Kutiljero je u aprilu ove godine dao izjavu Karadžićevom pravnom savetniku, ali odbija da svedoči u sudnici jer smatra da međunarodni mirovni posrednici ne bi trebalo da budu svedoci, zato što bi to moglo da ugrozi rad takvih posrednika u budućnosti.

Zbog toga je Karadžić 19. septembra zatražio od sudskog veća da uputi Kutiljeru obavezujući nalog za svedočenje.

Kutiljero je od 1991. do 1992. godine bio međunarodni mirovni posrednik, a čije su principe za preuređenje BiH u tri etnička dela, prihvatili lideri bosanskih muslimana, Srba i Hrvata početkom 1992. godine. Međutim, muslimani su, na čelu sa Alijom Izetbegovićem, ubrzo povukli podršku Kutiljerovom planu, kako se veruje, na sugestiju SAD.

U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je ocenio da je "istinska tragedija" što je taj sporazum potom propao, podsećajući da je mirovno rešenje postignuto u Dejtonu, tri godine kasnije, "gotovo isto", što znači da su "nebrojeni životi mogli biti sačuvani".

Bivši predsednik RS, koji se sam brani, optužen je pred Tribunalom za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. godine.

Vujasin svedočio na suđenju Karadžiću

Svedok odbrane Mihajlo Vujasin potvrdio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da su muslimanski civili u maju 1992. bili zlostavljani u kasarni Vojske Republike Srpske u Rajlovcu, rekavši da je "jedva preživeo" nastojeći da ih zaštiti.

Karadžić, koji je tada bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njene vojske, trenutno izvodi dokaze kojim se brani od optužbi za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i progon Muslimana i Hrvata širom BiH, 1992-95.

Vujasin je juče, u glavnom iskazu, posvedočio da se VRS oko Sarajeva samo branila i da nije napadala nesrpske civile.

Dok ga je unakrsno ispitivala tužiteljka Kimberli Vest , Vujasin, koji je u proleće 1992. bio zamenik komandanta Rajlovačke brigade VRS, izjavio je da su u rajlovačkoj kasarni "pojedinci" među Srbima "izbeglim" i "prognanim" iz sarajevskih naselja napadali Muslimane i da mu je to stvaralo "strahovite probleme".

Tvrdio je da je "jedva preživeo" štiteći muslimanske civile, zajedno sa Mirkom Krajišnikom, bratom tadašnjeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika. Tribunal je Momčila Krajišnika osudio na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana i Hrvata širom BiH.

Odgovarajući na pitanja tužiteljke, Vujasin je potvrdio da je muslimansko stanovništvo bilo "pritvoreno" u kasarni posle napada VRS na selo Ahatovići u blizini Sarajeva, u maju 1992.

Negirao je, međutim, da je on komandovao tim napadom, rekavši da je u to vreme bio na sastanku sa komandantom VRS Ratkom Mladićem. Na pitanje zna li da je "nekoliko stotina" od 1.000 meštana Ahatovića potom bilo "pritvoreno" u rajlovačkoj kasarni, svedok je odgovorio potvrdno.

"Muslimani su izbegli, mi smo ih spasili i smestili ih tu", rekao je Vujasin. Upitan zna li da je u Ahatovićima do kraja rata ostala samo jedna muslimanska porodica, svedok je odgovorio da ne zna. "Znam samo da je stanovništvo izbeglo u Rajlovac, pa u grad (Sarajevo), gde god su hteli...Mogli su da se vrate svi koji su hteli".

U dodatnom ispitivanju, Karadžić, koji se brani sam, pitao je svedoka da li su muslimanski civili u Rajlovcu smatrani zatvorenicima. Vujasin je odgovorio da nisu i da su vojne vlasti činile napore da ih što pre "oslobode".

Suđenje Karadžiću - optuženom i za genocid u Srebrenici i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce - biće nastavljeno 15. januara 2013.

Ratni zločini

strana 1 od 33 idi na stranu