Tolimiru doživotna zbog genocida

Hag -- Zdravko Tolimir kriv je za genocid u Srebrenici, presudile su sudije Haškog tribunala i osudile ga na doživotnu kaznu zatvora.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Sudsko veće, većinom glasova ustanovilo je da jeTolimir bio član tzv zajedničkog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio ubistvo muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice i proterivanje civila sa tog prostora.

Tolimir je bio prisutan i u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine kada je izvršen taj zločin i ne samo da je znao šta se dešavalo u tom gradu nego je delio genocidnu nameru i lično predlagao ubijanje izbeglica a potom pomagao u prikrivanju zločina, utvrdile su sudije.

Posledice zločina u Srebrenici su nepopravljive, smatraju sudije koje su i tu činjenicu uzele u razmatranje kada su odredjivale kaznu Tolimiru. Zdravko Tolimir bio je pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbedonosne poslove Glavnog štaba Vojske RS i bio je neposredno odgovoran komandantu Glavnog štaba, Ratku Mladiću.

Tolimir je uhapšen krajem maja 2007. godine.

Zdravko Tolimir nije jedini oficir VRS koji je zbog zločina u Srebrenici osuđen na najtežu kaznu. Doživotni zatvor prvostepenom presudom određen je i Ljubiši Beari, načelniku za bezbednost Glavnog štaba VRS-a i Vujadinu Popoviću, bivšem potpukovniku Drinskog korpusa. Drago Nikolić, potporučnik Zvorničke brigade osuđen je na 35 godina zatvora a na istu kaznu pravosnažnom presudom osuđen je i nekadašnji komandant Drinskog korpusa Radisav Krstić.

Na višegodišnje kazne zatvora osuđeno je još desetak oficira VRS-a uključujući i one koji su priznali krivicu. Za genocid u Srebrenici terete se i Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Osam tačaka optužnice

Prema optužnici, snage VRS su sistematski pogubile oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice na više lokacija u okolini Zvornika i Bratunca, u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele tu enklavu na istoku BiH koja je bila pod zaštitom UN.

General Tolimir (64) je tokom rata u BiH, 1992-95, bio pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove tadašnjeg komandanta VRS Ratka Mladića. Tokom suđenja, koje je počelo u februaru 2010, saslušano je 126 svedoka tužilaštva, a optuženi, koji se, uz pomoć pravnog savetnika, sam zastupa, izveo je četiri svedoka i tražio je da bude oslobođen optužbi.

Tolimir je u završnoj reči negirao navod optužnice da je ikada od komandanta VRS Mladića i predsednika RS Karadžića dobio naređenje da svi ratnih zarobljenici iz Srebrenice budu ubijeni.

U završnoj reči, međutim, on nije izričito negirao da su zarobljeni srebrenički Muslimani u julu 1995. bili streljani, već je tvrdio da on nije bio ovlašćen za postupanje s njima i da u kritično vreme nije bio prisutan u području oko Zvornika, gde je, po optužnici, zločin počinjen.

U osam tačaka, Tolimir je optužen za genocid, udruživanje radi počinjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progon, prisilno premeštanje i deportaciju Muslimana iz Srebrenice i Žepe od jula do novembra 1995.

Suđenje generalu Tolimiru u Hagu počelo je 26. februara 2010. Uhapšen je 31. maja 2007, a sutradan su ga vlasti Republike Srpske prebacile u Hag. Vlada Srbije, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, saopštila je tada da je Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj.

Tolimir je, međutim, u prvom pojavljivanju pred Tribunalom 4. juna 2007, tvrdio da je bio uhapšen u svom stanu u Beogradu, a onda prebačen preko Drine u RS.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu s pravilima Tribunala, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.

Majke Srebrenice: Tračak nade za pravdu

Predstavnice udruženja Majke enklava Srebrenice i Žepe pozdravile su danas presudu.

Predsednica udruženja Munira Subašić u izjavi novinarima u Hagu izrazila je nadu da će doživotne kazne biti izrečene i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, dok je članica ovog pokreta Sabra Kulenović istakla da presuda Tolimiru predstavlja "tračak nade za istinu i pravdu".

Bošnjački oficir za vezu u Hagu Amir Ahmić istakao je da je presuda Tolimiru vrlo važna za postupke koji se vode protiv Karadžića i Mladića, naglašavajući da je bilo neslaganja sudija, budući da je Tolimir proglašen krivim uz protivljenje sudije iz Zambije.

Ahmić je istakao da se sada kao "ključ cele situacije u Tribunalu" čeka odluka Žalbenog veća u slučaju Karadžić, budući da se tužilac žalio jer je bivši predsednik Republike Srpske oslobođen optužbe za genocid u sedam opština BiH.

Karadžić je ove tačke optužnice oslobođen u junu.

Svetski mediji o presudi

Vodeće zapadne agencije i agencije u regionu izvestile su danas da je penzionisani general Vojske Republike Srpske (VRS) Zdravko Tolimir osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Hagu, iznoseći u prvi plan navode svedoka i sudija da je on bio "desna ruka" Ratka Mladića.

Rojters piše da je Tolimir, "bliski saradnik vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića", osuđen zbog uloge u masakru u Srebrenici 1995. godine, ističući da su ga svedoci nazivali Mladićevom "desnom rukom i očima i ušima".

Sve agencije detaljno navode sadržaj presude kojom je Tolimir proglašen krivim za genocid, učešće u genocidu, uništenje i zločine protiv čovečnosti, ubistva i kršenje običaja ratovanja, a britanska agencija navodi i da je on uhapšen u junu 2007. i da stručnjaci veruju da je do tada pomagao Mladiću da izbegne hapšenje.

Agencija Frans pres, između ostalih, ističe da se Tolimir, pre izricanja presude tri puta prekrstio, navodeći i da je, tokom suđenja sam sebe zastupao i tvrdio da je ono što se dogodilo u Srebrenici u julu 1995. predstavljalo "borbu protiv terorističkih grupa".

Američki AP, takođe, naglašava da se Tolimir pre izricanja presude prekrstio i rekao da želi da se suđenje završi "s Božjom voljom".
Francuska agencija ističe i da je Tolimir najistaknutiji Srbin kojem je izrečena presuda u Hagu od oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i bivšem komandatnu takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju.

Britanski BBC, između ostalog, podseća da je Tolimir tokom suđenja bio opomenut zbog ometanja suda.
On je, naime, više puta odbijao da prihvati sudska dokumenta napisana latiničnim pismom i tražio je da mu se dostave na ćirilici.

Hrvatska agencija Hina u prvi plan ističe da je danasnjom presudom Tolimiru potvrđeno da se na istoku Bosne u julu 1995. godine dogodio genocid, a bosanska agencija Fena da je to bio treći i najtraženiji haški optuženik, odmah posle Radovana Karadžića i Mladića.

Biografija Zdravka Tolimira

Suđenje penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske (VRS), Zdravku Tolimiru, počelo je 26. februara 2010, a tužioci su pred sudije izveli 126 svedoka, dok je Tolimir, koji se branio sam, izveo četiri svedoka.

Tolimir je bio pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS, ratni načelnik Generalštaba VRS za bezbednost i pomoćnik komandanta VRS, generala Ratka Mladića tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Penzionisan je 1996. godine, naredbom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić.

Rođen je 1948. u Popovićima kod Glamoča, na zapadu BiH.

Visoke vojne škole završio je u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Obavljao je vojne dužnosti u nekoliko garnizona bivše SFRJ.

Sa Mladićem je dočekao početak oružanih sukoba u SFRJ u Splitu, odakle su potom zajedno 1992. prebačeni u Korpus tadašnje Vojske SFRJ u Kninu, gde su, takođe, zajedno došli i na vojne funkcije u BiH.

Tolimir je bio učesnik mirovnih pregovora u Dejtonu 1995. godine, zadužen za implementaciju vojnog dela Dejtonsko-pariskog mirovnog ugovora.

Haški tribunal ga je februara 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletićem, optužio za zločine nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.

Uhapšen je 31. maja 2007. i sutradan izručen Tribunalu, gde se pojavio pred sudijama prvi put, 4. juna te godine.

Vlada Srbije, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, saopštila je da je Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj.

Tolimir je, u prvom pojavljivanju pred Tribunalom, međutim, rekao da je bio uhapšen u svom beogradskom stanu i da je odatle preko reke Drine prebačen na pogranično područje između RS i Srbije.

On se, sredinom decembra 2009. godine, pred Haškim sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, ali suđenje tada nije počelo, pošto je Tužilaštvo zatražilo dopunu optužnice.

Suđenje Tolimiru je počelo februara 2010. i on se sam branio pred sudom, a tokom boravka u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu više puta se žalio da je izložen "surovom i nečovečnom postupanju".

U prvom pojavljivanju pred sudijom u Hagu odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu s pravilima Tribunala, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.

U završnoj reči, tužilac je zatražio kaznu doživotnog zatvora, a Tolimir oslobađajuću presudu.

strana 1 od 33 idi na stranu