Oluja: B92 otkriva šta se istražuje

On je u intervjuu za TV B92 objasnio da Tužilaštvo te istrage ne pokreće jer je nezadovoljno oslobađajućom presudom Haškog tribunala Gotovini i Markaču, već zato što je moralo da sačeka pravosnažnost presude u Hagu, pošto taj sud ima prednost u pokretanju postupaka u odnosu na srpsko tužilaštvo.

"Počinjemo tamo gde smo stali. Mi već vodimo na šest lokacija, vezano za 'Oluju', predistražne postupke. Saslušali smo veliki broj svedoka, zajedno sa Veritasom. Saslušavanja su vršena ovde u kabinetu pored mene. Takođe smo saslušavali svedoke vezano za 'Bljesak'", kazao je Vukčević.

Kako je za B92 ekskluzivno rekao tužilac za ratne zločine, predmeti ratnih zločina počinjenih tokom i posle akcije "Oluja" 1995. na kojima radi Tužilaštvo odnose se na mesta:

Kijani - mesto pored Gračaca, gde je ubijeno 14 srpskih civila

Mali Alan - gde je 22.1.1993. na Velebitu ranjen, a potom zarobljen 21 pripadnik oružanih snaga Republike Srpske Krajine, od kojih su neki ubijeni nakon zarobljavanja. Jedan broj ubijenih je izmasakriran do smrti.

Dvor na Uni - gde je ubijeno devet hendikepiranih civila 8. avgusta 1995, u lokalnoj osnovnoj školi.

Gospić - u okviru kog se istražuje smrt 13 žrtava iz tog grada, zatim dve žrtve u opštini Donji Lapac, sedam žrtava u opštini Udbina, 17 u opštini Vrhovine i dve u Plitvičkim jezerima. Inače, zločini tokom i posle akcije "Oluja" na području Gospića bili su predmet optužnice protiv Gotovine i Markača, ali nijedno od lica koja su navedena kao ubijena ili nestala nije uključeno u tu optužnicu.

Petrinja – gde su ekshumirani posmrtni ostaci 66 osoba na groblju u tom mestu.

Vrginmost – preko kog se kolona izbeglica povlačila i koja je gađana i granatirana iz pešadijskog naoružanja.

Podsetimo, komentarišući oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koji su u prvostepenoj presudi bili osuđeni na 24 godine i 18 godina zatvora zbog zločina počinjenih tokom i nakon akcije "Oluja", Vukčević je juče izjavio da će Tužilaštvo aktivirati predmete koje ima a koji se tiču zločina u "Oluji".

Hrvatski čelnici: Srbija nek radi šta hoće

Na ovu informaciju brzo su reagovali hrvatski ministri, a prvu izjavu dao je ministar branitelja Hrvatske Predrag Fred Matić, koji je rekao da nije upoznat sa otvaranjem novih slučajeva u Srbiji.

"Poštujmo odluku suda. Kad bih hteo biti ironičan, rekao bih da ih potpuno razumem, jer se tako ponašala i Hrvatska proteklih deset godina, kada je svetu pokušala objasniti da je 'Oluja' bila legitimna akcija. Gotovina i Markač ne mogu odgovarati za nešto što nisu počinili", kazao je ministar.

"Mi ne poričemo da su se posle operacije 'Oluja' dogodile stvari na koje nismo ponosni i mi želimo da se te stvari procesuiraju", dodao je on, prenosi Indeks.hr.

Šefica diplomatije Vesna Pusić rekla je da je "haška presuda definitivna odluka i da nema dalje", kao i da "Srbija može da odluči šta hoće", prenosi Jutarnji.

"Razumem da zbog svega postoje različiti politički momenti, tako je kako je. Mi smo odlučili da se držimo procedura kad je kako ti se sviđa i kada je kako ti se ne sviđa", rekla je ona i dodala povodom odluke Vuka Jeremića da zakaže debatu u UN o Haškom tribunalu da je "Savet bezbednosti utemeljio sud i da je na njima da reaguju u ovom slučaju".

Hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović rekao je da se "generali nemaju čega bojati, jer su pravosnažno oslobođeni", a povodom mogućih optužnica kratko je rekao - "Neka dođu!".

Karamarko: Srbija je agresor, četničke horde im se valjaju po drumovima

U komentaru na najavu otvaranja šest novih slučajeva u Srbiji za zločine u Oluji, predsednik opozicione Hrvatske demokratske zajednice i bivši ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko izjavio je danas da je Srbija agresor i da se nikakvo "pomirenje
neće biti postignuto na taj način da se izjednači krivnja".

"Hrvatska je dobila svoje generale (Antu Gotovinu i Mladena Markača) nazad kući, slobodne i nevine i a to šta oni tamo rade i što im se četničke horde valjaju po drumovima, to je njihov problem", rekao je Karamarko.

On je rekao da se Srbija napokon mora suočiti s istinom i činjenicama da je ona agresor koji je napao Sloveniju, Hrvatsku i BiH.

"Nikakvo pomirenje neće biti postignuto na taj način da se izjednači krivnja jer nismo svi jednako krivi. Agresor je kriv, ali onaj nad kojim je izvršena agresija ne može biti kriv. Srbija se konačno suočava s tom činjenicom i za njih je to očito bolan proces. Oni sad mogu raditi šta god hoće", kazao je Karamarko.

Za ratne zločine u Oluji niko u Hrvatskoj nije pravosnažno osuđen, a Karamarko je bio ministar unutrašnjih poslova od oktobra 2008. do decembra 2011, a ranije i šef obaveštajnih službi.