Tadić odustao od kandidature

Beograd -- Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da se neće ponovo kandidovati za tu funkciju i da će najverovatnije biti počasni predsednik stranke.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Tadić je to rekao novinarima u Centru Sava gde je bila sednica Glavnog odbora stranke.

GO stranke prihvatio je statutarne promene, rekao je Tadić i dodao da je posle toga obavestio GO da u novim okolnostima neće biti kandadat za budućeg predsednika DS.

On je objasnio da su prihvaćeni svi njegovi predlozi za promenu Statuta DS, da su pored ostalog povećane nadležnosti Predsedništva, da će izborna skupština biti na svake dve godine, a te promene se odnose i na nadležnosti predsednika i edukaciju članova kako bi bili sposobni da ponovo obavljaju vlast.

Član Glavnog odbora Demokratske stranke Vuk Jeremić izjavio je da se neće kandidovati ni za jednu stranačku funkciju na izbornoj skupštini, 25. novembra. On je rekao da nije podržao ono što je danas formalizovano na sednici GO.

A nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Zoran Živković objavio je na svom Fejsbuk profilu da više nije član ove stranke.

Pročitajte još i rekacije analitičara kao i političara na potez Borisa Tadića da na kraju odustane od kandidature za predsednika DS-a.

Prema njegovim rečima izmene statuta predviđaju i veću zastupljenost žena u organima stranke.

Uz napomenu da će biti uveden sistem unutrašnje kontrole kako ne bi bilo zloupotreba među članstvom, Tadić je kazao da su sve promene Statuta usresređene na promene društva.

"Hoćemo da se menjamo da bi menjali društvo", rekao je Tadić i dodao da će demokrate već 25. novembra imati novo rukovodstvo i organe i da će posle toga biti jača i na raspolaganu građanima.

Upitan da li se oseća kao pobednik, Tadić je rekao da stvari ne posmatra tako i da su statutarne promene pobeda za sve, pa i za njega.

Tadić je izjavio da je insistirao na tome da se prekine organska veza između DS i predstavnika tajkunskih grupa i da je dobio uveravanja da neće biti produbljivanja te saradnje.

"Mislim da su ti ljudi koji su se obogatili na račun društva i građana 90-ih godina nekorisni za društvo. Oni nisu u stanju da naprave proizvod, da ga izvezu na svetsko tržište i učestvuju u ozbiljnoj konkurenciji sa svojim suparnicima na tržištu na globalnom planu. Oni su samo bili u stanju da pod zaštitom države ekonomski funkcionišu i stvaraju profit u prethodnim godinama", rekao je Tadić.

Predsednik DS je rekao da je dobio uveravanja da neće biti produbljivanja te saradnje.

"Smatram da Delta kompanija i gospodin (Miroslav) Mišković tek treba da se izbore za stvarno fer uticaj na našem tržištu", rekao je Tadić i dodao da su takve kompanije rasle u potpuno drugačijim okolnostima i da su imale povoljniije okolnosti nego druge kompanije.

Tadić je naveo da se ne oseća ucenjenim zbog onoga što se dešavalo u stranci.

"Nimalo se ne osećam ucenjenim, ali podele su jedna prirodna posledica. Opasnost od podele je bila prirodna posledica vrlo teške diskusije koja je nastala u Demokratskoj stranci", rekao je Tadić i dodao da nije bilo ucena i da je postojala "objektivna opasnost" od podela.

Predsednik DS je rekao da je očuvanje jedinstva DS iznad svih njenih članova i da su oni pokazali zrelost u radu.

"Ja sam sve vreme želeo da postignem nešto, a ne da nešto postanem", rekao je Tadić i dodao da je u DS postignut konsenzus kojim će se putem stranka ići dalje i o tome ko će obavljati koju ulogu ako bude izabran na izbornoj skupštini stranke.

Tadić je rekao da je prihvaćen predlog da se izborna skupština stranke održava na svake dve godine.

"Ko će biti potpredsednici odlučiće Skupština a za sada ima nekoliko kandidata. Ja sam kao što znate predložio nekoliko kandidata. Danas je gospodin (Dragan) Šutanovac odustao od kandidature", rekao je Tadić.

Na pitanje da li će za predsednika DS-a podržati Dragan Đilasa ili Branislava Kuzmanovića, Tadić je rekao da će o tome razmišljati "do poslednjeg trenutka".

Na sednici Glavnog odbora usvojene su izmene Statuta DS-a koje predviđaju povećanje nadležnosti predsedništva, a planirano je i da jedan broj članova šireg predsedništva bude izabran direktnim glasanjem u svojim okruzima.

"Sprečiti svaku podelu, jedinstvo je imperativ"

Tadić je ranije danas, u delu sednice otvorenom za javnost, rekao da su se nad Demokratskom strankom nadvile opasnosti, a "jedna od njih je i podela".

Tadić je rekao da treba da "zastanemo i razmislimo kakva bi bila konsekvenca podela u DS", ne samo po članove nego po čitavo društvo.

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić je izjavio da će se u zavisnosti od odluka na današnjoj sednici Glavnog odbora DS odlučiti da li će se kandidovati za predsednika stranke na izbornoj skupštini, zakazanoj za 25. novembar.

On je naveo da mu nije bitno šta će postati već šta će postići.

"DS je pravila greške u prethodna tri meseca. Na ovoj sednici glavnog odbora DS treba da spreči svaku podelu i da iskaže svoje jedinstvo. Jedinstvo je imperativ. Jedinstvo je pitanje od najvećeg značaja za Demokratsku stranku", rekao je Tadić, dočekan aplauzom članova odbora.

Tadić je rekao da u DS-u postoji opšta saglasnost da su, nakon četiri godine direktnog učešća u vlasti, stranci potrebne reforme kako bi što pre ponovo preuzela vlast i menjala srpsko društvo na bolje.

"Opšta je saglasnost da su Demokratskoj stranci, nakon četiri godine direktnog učešća u vlasti, potrebne reforme da bi što pre došla na vlast, kako bi sprovodila reforme u društvu. Ako hoćeš promene u društvu, budi ta promena, i zato predlažem Glavnom odboru da usvoji reformske iskorake", rekao je Tadić na sednici u beogradskom Sava centru.

Tadić je apelovao da različite političke grupacije unutar DS-a postignu konsenzus o programu i radu stranke kako bi se izbegla podela koja bi bila katastrofalna za srpsko društvo.

"Danas se nalazimo u situaciji koju karakteriše borba ideja. Moj apel je da idemo prema konsenzusu, da idemo prema najmanjem mogućem sadržaocu naših zajedničkih politika", rekao je Tadić na sednici Glavnog odbora kojoj prisustvuje 293 člana, među kojima su i zamenik predsednika stranke Dragan Đilas i potpredsednici Dušan Petrović, Bojan Pajtić i Dragan Šutanovac.

"Moj predlog je da nakon nekoliko meseci vrlo teške političke borbe idemo prema konsenzusu i da definišemo naš program i političke ciljeve. Da postignemo političko i akciono jednistvo i da izbegnemo podele koje bi imale katastrofalne posledice po stabilnost našeg društva", poručio je Tadić na početku sednice Glavnog odbora stranke.

Tadić je rekao i da današnji Glavni odbor i predstojeća izborna skupština, 25. novembra, treba da omoguće reformu stranke kako bi ojačala rad stranke.

Predsednik DS je rekao da je on insistirao na socijaldemokratskom profilisanju stranke, pošto je trenutno najveći problem siromaštvo, i druga pitanja koje bolje rešavaju socijaldemokratske nego konzervativne struje.

Ako stranka jeste objedinjenja oko osnovnih ideja, ako ima definisanu misiju i postoji saglasnost o misiji, ako ima definisani plan, onda se ne suočava sa velikim iskušenjima, naveo je Tadić.

Tadić je rekao da je postignuta saglasnost da Predsedništvo stranke dobije šira ovlašćenja, da resorni odbori dobiju institucionalnu snagu i da budu mesto gde će najstručniji davati rešenja i predlagati kandidate za najviše položaje.

Predsednik DS-a je rekao da će stranka formirati i posebne timove za saradnju sa sindikatima kako bi se putem socijalnog dijaloga rešavali problemi siromašnih. Predložio je osnivanje i etičkog odbora stranke koji bi preventivno delovao u slučaju zloupotreba.

"Bez bolje kadrovske politike neće biti dobro ni u Demokratskoj stranci", ocenio je predsednik DS-a i ukazao da je stranka u teškom položaju zbog gubitka izbora.

Tadić je rekao da će DS nastaviti da bude racionalna opozicija i naveo da je trenutna vlada našla hrabrosti za određene iskorake. On je dodao da se vlada bori protiv korupcije, ali da još uvek nije dala dovoljno dokaza da ta borba nije samo borba protiv političkih protivnika.

Tadić je naveo da je vlada obmanula narod da se Srbija nalazi pred bankrotstvom.

Predsednik DS-a je rekao da stranka mora da ojača svoje redove da bi bila najsnažnija moguća opozicija aktuelnoj vladi za koju je kazao da ne vodi zemlju u dobrom pravcu.

"Ovo je vlada u kojoj nijedan njen predstavnik ne sme da okrene leđa koalicionom partneru. Ne zna se (u toj vladi) ko je lov, a ko lovina", rekao je Tadić i dodao da je medju strankama vladajuće koalicije prisutan i politički revanšizam prema DS-u.

Govoreći o Vladi Srbije, Tadić je kazao i da vlada nema stabilnost i da ne može da doprinese suštinskoj stabilnosti društva u Srbiji.

Porukom da DS mora da ostane jedinstvena, Tadić je završio predstavljanje svog izveštaja o radu stranke. Nakon toga sednica je zatvorena za javnost.

"Očigledan je napad na Demokratsku stranku i to je nešto što želim da otvorim kao temu pred vama", rekao je Tadić i dodao:

"Stranke koje se bave sebičnim interesima i sebični političari osuđeni su na nisko mesto u istoriji naroda i istoriji čovečanstva... DS sada mora da donese odluke koje zahteva epoha", rekao je Tadić.

Prema saznanjima B92, Boris Tadić, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac i Borko Stefanović su stigli u Sava centar dva sata pre početka sednice, koja je počela u 13 časova.

Izborna skupština DS prvobitno je bila zakazana za 10. novembar, ali su se Tadić i njegov zamenik i protivkandidat Dragan Đilas dogovorili o odlaganju, da bi se u međuvremenu razmotrili uslovi koje je Tadić postavio da bi odustao od kandidature za predsednika DS.

Tadić od Đilasa traži da prihvati da reformiše stranku, onemogući revanšizam, proširi delovanje Predsedništva i izmeni Statut DS kako bi se omogućila veća demokratizacija i kontrola i sprečilo autokratsko vođenje partije.

Tadić je takođe zatražio da potpredsednici stranke budu Goran Ćirić i Nataša Vučković, kao i da se poveća broj potpredsednika, sa pet na sedam.

Kandidaturu za predsednika DS-a podneo je do sada samo Branimir Kuzmanović, predsednik beogradske opštine Vračar.

Pravilnikom DS-a propisano je da kandidature za izbor svih organa i tela DS-a, kao i imena delegata iz svakog odbora, treba da se dostave Sekretarijatu stranke najkasnije 15 dana pre održavanja skupštine.

Kandidat za predsednika stranke može biti svaki član koga predloži najmanje 15 opštinskih odbora, 30 članova Glavnog odbora, poslanički klub ili 100 delegata Skupštine.

Organizacioni odbor utvrdio je 19. oktobra kvote po kojima će biti određen broj delegata na skupštini stranke - 15 odsto delegata daje Beograd, 24 odsto Vojvodina, šest odsto Kosovo i 55 odsto centralna Srbija.

Odbor je odlučio da će se na izbornoj skupštini glasati putem glasačkih listića, a ne elektronski, zbog zastoja u procesu glasanja koji se dogodio na prethodnoj skupštini DS-a.

Politika

strana 1 od 201 idi na stranu