Lažni azilanti postali profesija

Beograd -- Predsednik vlade kaže da ne preti opasnost od ukidanja bezviznog režima jer se broj lažnih azilanata kojima je to profesija smanjuje. Srbija za EU ima predlog.

Izvor: B92, Beta, RTS, Tanjug
Podeli

Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić je novinarima, posle otvaranja izložbe "Ono što Srbija ne vidi", rekao da u Srbiji postoje ljudi koji se time profesionalno bave, da je njihova profesija lažni azilant, da im ne treba azil i da za njega nisu zainteresovani, već su zainteresovani samo za novac koji dobijaju u tim zemljama.

"Postojala je lažna informacija da će u Nemačkoj dobiti veći novac i zato je došlo do eksplozije broja azilanata iz drugih zemalja", pojasnio je Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova.

On je precizirao da su se zemlje na različite načine borile protiv lažnih azilanata ili smanjivanjem sredstava koje su azilanti dobijali ili skraćenjem rokova obrade prijava.

On je još jednom podvukao da se ne radi o predlogu da se Srbiji ukine bezvizni režim, već da se stvori mehanizam suspenzije tog režima kao mogućnost. "To je loš potez i negativno će uticati na naš evropski put", ponovio je Dačić.

Dačić uskoro sa Eštonovom o azilantima

Ivica Dačić je najavio i da će se uskoro sresti sa zvaničnicima EU, među nima i sa Ketrin Ešton i ministrima unutrašnjih poslova zemalja EU i razgovarati o problemu lažnih azilanata koji u pojedine zemlje EU dolaze iz Srbije.

Podsetimo, predsednik vlade naredio je juče na sastanku Komisije za praćenje bezviznog režima da se preduzmu hitne mere na smanjenju broja takozvanih lažnih azilanata. Jedna od tih mera jeste i to da će Srbija predložiti partnerima iz EU da skrate procedure za dobijanje azila, gde je moguće i smanje prinadležnosti.

Gostujući na RTS-u načelnik Uprave granične policije Nenad Banović je rekao da smatra da se uz takve mere može rešiti ovaj problem. Banović je napomenuo da će dogovoreni predlozi biti izneti na sastancima sa Nemačkom i drugim partnerima iz EU sledeće nedelje, a istakao je i da su slični problemi uspešno rešeni sa Luksemburgom i Belgijom.

"U Luksemburgu smo 2011. godine imali 925 lica iz Srbije koji su zatražila azil, dok ih je u prvih deset meseci ove godine bilo 300. Takođe, u Belgiji u prvih devet meseci prošle godine bilo je 877, a sada oko 460 naših građana. Ove dve zemlje skratile su period za dobijanje azila i smanjile socijalna davanja", objasnio je Banović.

Načelnik Uprave granične policije je kazao da će to biti predloženo i kolegama iz Nemačke, koji, kako kaže, možda zbog odluke Ustavnog suda neće moći da smanje prinadležnosti azilantima, ali mogu da stave Srbiju na listu "sigurnih trećih zemalja" i da skrate procedure dobijanja azila s tri meseca na 15 dana.

On je istakao da se sa zemljama EU odlično obavlja readmisija i da će na graničnim prelazima biti rigoroznije kontrole za one koji pokušaju ponovo da pređu granicu i prijave se kao lažni azilanti.

Banović je dodao da to neće značiti duže zadržavanje građana i robe koji putuju prema zemljama EU.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ističe da je u interesu i EU i Srbije, kao i svih zemalja Balkana, da se sačuva bezvizni režim sa EU.

Dežer je naglasio i da će Beograd i Brisel zajednički rešavati probleme nastale oko bezviznog režima građana Srbije sa EU.

"U pitanju je zajednički problem Srbije i EU i zato ćemo ga rešavati kao što je premijer Ivica Dačić najavio na sastancima u Briselu", rekao je Dežer.

On je izjavio da će EU razmotriti mogućnost da u izuzetnim slučajevima uvede suspenziju bezviznog režima zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata.

"Taj proces je na početku, što znači da bi Evropski savet i Evropski parlament trebalo da razmotre amandmane o viznom režimu u skladu sa novim okolnostima što znači da će u izuzetnim slučajevima postojati mogućnost suspenzije bezviznog režima", rekao je Dežer novinarima na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan, gde je otvorena izložba o borbi protiv trgovine ljudima.

Dežer je naveo da je taj proces u toku i da zato ima vremena za razmatranje tog veoma ozbiljnog pitanja, jer je u obostranom interesu i EU i zemalja zapadnog Balkana poput Srbije da zadrže bezvizni režim.

"To je problem i za Srbiju i za EU, jer je 99 odsto tražilaca azila odbijeno i vraćeno", rekao je Dežer.

Dežer je najavio da će u Briselu biti održani sastanci ministara unutrašnjih poslova zemalja EU sa kolegama sa zapadnog Balkana na kojima će biti razmatrane mere za smanjenje broja lažnih azilanata.

Upitan o smanjenoj podršci građana članstvu Srbije u EU, Dežer je rekao da to nije dobar signal, ali da se i u zemljama članicama u vreme krize postavljaju pitanja o EU i da je ljudima teško da se suoče sa nezaposlenošću i smanjenjem kupovne moći.

"Zato moramo da insistiramo na postignutim rezultatima. Mislim da je Nobelova nagrada za mir dodeljena EU dobro pokazala da smo uradili mnogo u prethodnih 60 godina i da bi trebalo da idemo napred i gradimo bezbedniju Evropu", rekao je Dežer.

"Uvođenje viza nije rešenje"

Analitičarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer izjavila je da problem nije u lažnim azilantima već u pogodnostima koje pružaju neke zemlje tokom procesa traženja azila, ali da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje.

U razgovoru za Glas Amerike Štiglmajerova tvrdi da problem nije u takozvanim lažnim azilantima, već u dugim procedurama u nekim evropskim zemljama i pogodnostima koje one pružaju svima koji preko zime žele krov nad glavom, hranu, zdravstvenu negu i pristojan džeparac.

Više od 14.000 onih koji uglavnom dolaze iz Srbije i Makedonije u evropske zemlje samo tokom proteklih osam meseci je zabrinjavajući broj za evropske zemlje, međutim, problem treba rešavati u samoj Evropi, smatra ona.

"Nemačka hoće da reaguje, samo problem je u tome da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje", rekla je Štiglmajerova.

"Ono što treba napraviti je oduzeti beneficije zbog kojih ljudi idu u Nemačku - od svih tih balkanskih nacionalnosti, skoro niko više ne dobija azil zato što tamo nema više političkih progona. Nema razloga da se daje azil i to znači da je reč o lažnim azilantima. Ali u Nemačkoj se može tokom procesa traženja azila provesti preko pola godine: dobiješ smještaj, hranu, odeću, medicinsku brigu i uz to se sada još daje džeparac od 420 eura za četvoročlanu porodicu. Ranije je to bilo manje, a reč je o sudskoj odluci Ustavnog suda iz jula i to je razlog zašto su sada ljudi navalili na Nemačku", kaže analitičarka.

Na pitanje koliko vlade Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i Makedoniji, treba da rade da bi se talas lažnih azilanata smanjio, ona kaže:

"Evropska komisija traži akciju od njih, ali oni mogu jako malo da urade. Komisija traži da rade neke informativne kampanje, ali neće ljudi slušati to da neće dobiti azil u Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj državi EU. Njima je važno da mogu provesti nekoliko meseci na sigurnom i toplom".

Ona je dodala da je problem zahtev da se proverava ko izlazi iz države.

"Većinom se radi o Romima i ako bi sada Srbija ili Makednija počele da izvlače Rome iz autobusa, to bi bila etnička diskriminacija. Znači, rešenje je u EU jako jednostavno, da se države Balkana proglase zemljama sigurnog porekla i da se radikalno skrati cela procedura", zaključuje Štiglmajerova.

Evropska unija

strana 1 od 23 idi na stranu