Šta je Dačić rekao u Dragincu

Sajt B92 je pod naslovom "Zločinci nas ne puštaju u EU" preneo tekst koji je juče objavila agencija Tanjug, a kasnije su, nakon pregledanja video-materijala, tekst i naslov korigovani.

Kritikujući izveštavanje medija i način na koji su interpretirane njegove reči, Dačić je danas istakao: "Nijedan normalan čovek to ne bi mogao da kaže, čak i da tako misli, to ne bi rekao." Dačić je dodao da je juče došao u situaciju da je morao da moli medije da objave ono što je rekao.

"Odmerio sam šta je trebalo da kažem i za to snosim odgovornost. Mislim da nisam pogrešio jer nikoga nisam povredio. To sam govorio i u UN. Nemam kome da se pravdam, šta sam rekao, rekao sam, a ako nisam dobro rekao, narod će to oceniti na izborima i tačka. Ali, nemojte da od toga da pravimo diplomatske skandale", kazao je Dačić.

Oglasila se i Evropska komisija, nakon novinarskog pitanja kako gleda na izjavu premijera da "ulazak Srbije u Evropsku uniju koče oni koji izgubili Drugi svetski rat, dok je Srbija bila među pobednicima u tom ratu", i da li Komisija smatra da je ta izjava "uvredljiva za neke članice EU".

"EK je primila na znanje ono što je javljeno da je rekao srpski premijer, ali mi ne dajemo nikakve opaske ili osvrte na izjave političara", izjavio je danas u Briselu predstavnik u Evropskoj komisiji Peter Stano.

Predstavnik za štampu komesara za širenje EU Štefana File je naveo da u vezi s tim i sa Izveštajem Komisije o napretku Srbije može ukazati na to što je File prošle nedelje u Beogradu predočio, a to je da se "srpske vlasti moraju usredsrediti na ono što je od prvenstvene važnosti".

"To su reforma pravosuđa, borba proriv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija, ali i zaustavljanje talasa lažnih azilanata. To su pravi problemi na koje Srbija i ostale zemlje kandidati treba da obrate pažnju, i mi ih snažno ohrabrujemo da to i učine", rekao je Stano, odgovarajući na pitanja novinara.

Dan nakon što je reagovala njegova stranka, oglasio se i lider SNS i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

"Jutros sam razgovarao sa Dačićem i on je rekao da je njegova namera bila potpuno drugačija. Ne mislim da iko planira ili misli da vodi Srbiju u nekom drugom pravcu sem Evrope, ali prosto i da to neko planira, nije realno da se dogodi jer te vlade onda ne bi ni bilo", rekao je Vučić.

Govor Ivice Dačića prenosimo u celini:

"Ima dana koji su gorki od sećanja. Mesto poput ovog čije je strašno breme ljudske patnje teško odagnati.

Ovo je čas kada su naše misli posvećene onima koji su nestali u samo jednom danu čas gorkog sećanja, tamnog i znanog.

Ovo je dan koji proživljavamo kao dan i kao simbol velikog gubitka. Stalnu opomenu i svedočanstvo bezumlja koje je pretilo da ovlada ljudskost, saosećanje i razumevanje. Na današnji dan 41. godine, prošloga veka nacistički okupatori izvršili su prvu, ali jednu od najvećih masovnih likvidacija civila na našoj teritoriji tokom čitavog razdoblja drugog svetskog rta.

U svega nekoliko sati tog stravičnog dana smrt je pokosila 2950 žitelja Draginca i okolnih sela. Stojimo pored spomenka nevinim žrtvama koje nisu ovekovečene u pesmama kao što je "Krvava bajka". Stihovi o njima i danas, više od sedam decenija nakon tog zlokobnog dana, nisu ispevani. Njihova tragedija i stradanje nisu u dovoljnoj meri utkani u naše nacionalno kolektivno sećanje.

Draginačke žrtve su zaboravljene. Iščilili su iz našeg sećanja mališani stradali u ovom pitomom mestu, njihovi roditelji, komšije. Moje obraćanje posvećeno je deci, ženama, muškarcima, starima, nevinim žrtvama. Svima onima koji su otišli i ostavili nedosanjane snove o neostvarenoj ljubavi.

Ove reči kao roditelj iznad svega i na prvom mestu posvećujem deci. Deci koja su nam oduzeta neljudskom rukom. Deci uspavanoj u bezazlenoj igri u školi na kućnom pragu. Želim da u naše zajedničko sećanje danas prizovem ta mila detinja lica, bezazlene oči, osmehe, želju za životom koja je ugašena iznenada toga dana.

Da su preživeli, danas bi neki od njih možda bili među nama. Sedi poput ovih ponosnih glava koje vidim ovde. Bili bi naši roditelji, naše deke, bake. Na žalost, njihovi životi su brutalno okončani. Oni su ostali okamenjeni u jednom strašnom vremenu o kome nam govore naši stari . Setimo se svih postradalih na kućnom pragu, u njivi, kraj kolevke, pogledajmo stare fotografije, zavirimo u škrinje i tamo ćemo pronaći potpuno zaboravljeno svedočanstvo života onih kojih više nema.

Građani Srbije, postoje dani u životu koji težinom svoga značaja i simbolike malo koga ostavljaju ravnodušnim. Jedan od takvih je i 14. oktobar. Toga dana, naši zajednički preci suočili su se sa sudbonosnim iskušenjem stradanja, mučenja i smrti. Bio je to dan potpune negacije razuma, ljudskosti i osećanja. Prepuštajuću u ovom trenutku sve njih nikad zaboravljenom našem osnaženom sećanju, molim vas da sačuvate poruku ovog okupljanja, i nju neokrnjenu prenesete svima, vašim bližnjima, vašoj deci, roditeljima, celoj Srbiji.

Zaboravljena žrtva je nešto što ne smemo sebi dozvoliti. Ne samo zbog ljudske obaveze da pamtimo tragično postradale već i zbog dužnosti da znanje i sećanje na ono što se dogodilo u prošlosti u potpunosti neokrnjeno i nenarušeno predamo generacijama koje slede.

Žrtve ne smemo zaboraviti zbog toga što smatram da je danas neophodno ne samo da se sećamo nego i da se ponosimo borbom protiv fašizma koju smo imali u Drugom svetskom ratu. U eri zaborava i poništavanja svega onoga što je bilo u našoj prošlosti, verovatno neko želi da poništi i tragediju koja nam se dogodila u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu.

Podsetiću da godine koje dolaze, predstavljaju godine u kojima moramo se podsetiti na tragične događaje od pre jednog veka. U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila gotovo polovinu muškog stanovništva . U Drugom svetskom ratu Srbija je dala ogromne žrtve. I to ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego su Srbi stradali svuda tamo gde su živeli u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Danas, posle genocida koji smo preživeli u dva svetska rata zbog toga što smo bili na pravoj strani međunarodne zajednice, mislim da je apsolutno Srbija nije ničim zaslužila da ima nepravedan odnos međunarodne zajednice, prema njoj, prema našim državnim i nacionalnim interesima, jer Srbija je uvek bila na strani onih koji su se borili protiv fašizma i protiv genocidne politike kao šo je bila ona koja se pokazala ovde u Dragincu.

Odmah posle Drugog svetskog rata oni koji su počinili ovaj zločin su počeli da grade novu Evropu. Smatramo i da Srbija ima pravo na svoju novu šansu i zato, ne samo da je ne smemo zaboraviti, nego moramo stalno da ističemo žrtve koje smo dali, zato što su naše žrtve zaboravljene , zato što je istorija iskrivljena i istorijski poražene nacije u Prvom i Drugom svetskom ratu su danas postali važniji faktori na Balkanu nego što je to Srbija i srpski narod.

Zato želim jasno da kažem da oni koji su ovde izgubili živote, nisu izgubili na frontu, nisu oni pali u borbi protiv Nemaca, nego su bile nevine žrtve, žene, deca, stari. Oni su utkali i svi koji su pali u Drugom svetskom ratu su utkali svoje živote u novu Evropu, u Evropsku uniju, gde nas sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što se započelo u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji.

Mi ne smemo da dozvolimo da su ove žrtve bile uzaludne i zato će Vlada Republike Srbije i Srbija učiniti sve da istina o Srbiji i naši državni i nacionalni interesi budu branjeni na miran način, ali najvažnije od svega jeste da mi moramo shvatiti da u borbi za ljudske vrednoti, za evropske vrednosti Srbija je dala mnogo više nego što su neke druge države koje su veoma lako postale članice Evropske unije i koji dan-danas govore o tome kako Srbiji tamo nije mesto, koji nam svakoga dana prete govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova da treba da nam vrate vize i sve ostalo što ne spada više u domen jedne ozbiljne politike.

Ja želim svima njima da poručim, Srbija ništa ne traži i ništa ne treba da joj dajete, Srbija je zaslužila da bude deo Evrope jer je Evropu stvarala i ovde. Zato našim nezaboravom, našim odlučnim nepristajanjem da sve ovo prepustimo tmini istorije mi svedočimo o svojoj spremnosti da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i poštovanja, zajednički i istrajno jer, 2950 žrtava, nevinih žrtava, da su pripadnici nekog drugog naroda o tome bi se pisale priče i legende i možda bi se u nekim državama i proglasio kao dan sećanja, i nezaborava kao što je to bilo za neke druge događaje.

Moramo malo više da cenimo svoje žrtve i naravno, moramo da oprostimo onima koji su zločin počinili, ne možemo da zaboravimo, međunarodna zajednica i oni su za sve ovo što se desilo i jedino našta ne pristajemo to je da su njihove žrtve vrednije od naših. Da bi smo mogli da se borimo protiv svega ovoga o čemu sam govorio neophodno je da nikada ne zaboravimo svoju istoriju. Treba se okrenuti budućnosti, ali treba izvući pouke iz istorije.

Treba učiniti sve da se izbegnu ratovi i zato mi želimo da na miran način rešavamo sve sporove, ali ja tražim od cele Srbije da više poštuje svoje žrtve koje je dala u borbi za slobodu i da ove godine koje su pred nama iskoristimo da ne dozvolimo nekim zemljama da izvrše reviziju događaja od pre sto godina, jer i Prvi svetski rat može biti prikazan na način koji nekome odgovara kao rezultat ludosti nekoga ko je izvršio atentat na Franca Ferdinanda ne govoreći o tome da su to bile istorijske prilike koje su dovele do toga da i Srbi i muslimani u BiH se dignu protiv austrougarske aneksije BiH.

Zato je važno da se zna ko je na čijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde i očekujemo da oni na čijoj smo strani bili danas budu takođe na strani istine i pravde kad je Srbija u pitanju.

Hvala vam i želim da se ove žrtve nikada ne zaborave. Neka im je slava."