Neke zemlje za vizni režim Srbiji

Brisel -- Nekoliko zemalja EU najavljuje da će krajem oktobra pokrenuti proceduru koja bi omogućila da se Srbija po kratkom postupku može skinuti s bele šengenske liste.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

Ekspertkinja Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Stiglmajer tvrdi da su šanse za vraćanje viznog režima minimalne.

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu, Nemačka, uz Belgiju, Luksemburg, Švedsku i Holandiju, će na sastanku ministara policije EU 25. oktobra zatražiti aktiviranje procedure za ponovno uvođenje viza Srbiji i Makedoniji.

Nemački političari, među kojima se naročito ističe bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, poslednjih dana glasno su zahtevali da se zbog povećanja broja azilanata ponovo uvedu vize za ove dve zemlje.

Međutim, u EU za sada ne postoji mehanizam kojim bi se ovaj zahtev brzo i jednostavno sproveo, kaže za Tanjug Aleksandra Stiglmajer, ekspertkinja iz Evropske inicijative za stabilnost, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu i Berlinu.

“Nijedna zemlja Evropske unije, pa ni Nemačka, ne može jednostrano da suspenduje bezvizni režim, jer bi to predstavljalo grubo kršenje Šengenskog sporazuma”, objašnjava Stiglmajerova, koja već godinama prati ovu problematiku.

Ona, međutim, ukazuje na to da postoji mogućnost da se usvoji mehanizam koji je Evropska komisija predložila u maju 2011, kojim se predviđa da se države po hitnom postupku mogu skinuti sa bele šengenske liste ako se broj zahteva za azil naglo poveća.

Problem je što je taj predlog, usvojen u jeku “Arapskog proleća”, zaglavljen u zakonodavnoj proceduri, jer je deo šireg paketa amandmana od kojih su neki (koji nemaju veze sa azilantima iz Srbije), predmet žestokog spora u Savetu i u Parlamentu.

Sve što Nemačka može da učini, objašnjava Stiglmajerova, jeste da izvrši pritisak na Savet da se amandman o postupku za suspenziju viza izdvoji iz paketa i po hitnom postupku uputi Parlamentu na usvajanje.

Ali, čak i da se ovaj scenario ostvari, bilo bi potrebno najmanje šest meseci da se pomenuti mehanizam usvoji, pa ni tada nije sigurno da bi se mogao primeniti na Srbiju, ukazuje ona.

Mehanizam, naime, predviđa uvođenje viza ukoliko broj azilanata iz neke zemlje naglo poraste tokom perioda od šest meseci, a povećanje broja azilanata na koje se Nemci žale je kratkoročnog karaktera.

“U stvari, kada se gleda na godišnjem nivou, broj azilanata iz Srbije se u poslednje dve godine smanjio”, kaže ona.

Glavni uzrok povećanog priliva azilanata u Nemačku je nedavna odluka Nemačkog ustavnog suda po kojoj “džeparac” koji azilanti dobijaju od države tokom postupka obrade zahteva mora da bude u visini socijalne pomoći za nemačke građane.

Taj “džeparac” je posle ove odluke povećan i trenutno iznosi oko 800 evra mesečno, što je privuklo mnoge, jer višestruko nadmašuje ono što mogu da zarade u Srbiji, objašnjava Stiglmajerova.

Ona ukazuje da rešenje nije u vraćanju viza, već u ubrzavanju procedure obrade zahteva za azil kako bi se obeshrabrili oni koji ga traže samo zbog novčane pomoći.

“Zahtevi za azil iz zemalja koje se u EU smatraju demokratskim i bezbednim se u Holandiji obrađuju za samo nekoliko dana, tako da lažni azilanti tamo uopšte ne idu”, kaže Stiglmajerova.

Taj pristup se pokazao uspešan na primeru Belgije, koja je pre nekoliko meseci stavila Srbiju na listu bezbednih zemalja i drastično skratila obradu zahteva za azil, pa je otad broj azilanata iz naše zemlje drastično opao.

Sve ovo znači da će građani Srbije u dogledno vreme moći da putuju u EU bez sakupljanja hrpe papira i višečasovne ponižavajuće procedure u konzulatima.
S druge strane, ukoliko se vlasti u Srbiji ozbiljnije ne pozabave otklanjanjem uzroka kolektivnih putovanja u Evropu zarad nekoliko stotina evra mesečno, dugoročno je moguće da vize ponovo budu uvedene, zaključuje Stiglmajerova.

Banović: Dobili upozorenje, zajedno ćemo naći rešenje

Načelnik Uprave granične policije Nenad Banović izjavio je da je šest država Evrospke unije upozorilo Srbiju da će, ukoliko se nastavi trend povećanja lažnih azilanata, pokrenuti mehanizme za suzbijanje bezviznog režima.

Precizirajući da je pismo upozorenja srpskoj policiji stiglo juče, Banović je najavio da će već u ponedeljak prilikom susreta sa oficirima za vezu ambasade Nemačke zatražiti sastanke sa kolegama iz bavarske policije odakle prema pismu dolazi najviše lažnih azilanata. "Nadam se da će i sa ostalim zemljama članicama EU, pre sveg Belgijom, Švedskom i Luksemburgom, naći zajednički mehanizam da se ova pojava smanji. Time bi praktično izbegli uvođenje viza našim državljanima i ja sam optimista da ćemo sa nemačkim kolegama rešiti ovaj probelm", rekao je Banović za portal "Pinkonlajn".

On je napomenuo da je Srbija na inicijativu predsednika vlade, u nastupima sa kolegama iz Belgije, Luksemburga i Švedske ostvarila zajedničke uspešne rezultate na rešavanju problema lažnih azilanata.

Prema njegovim rečima, Švedska je već sklatila procedure, što je smanjilo broj azilanata, dok je Belgija 11. maja stavila Srbiju na listu "sigurnih trećih zemalja" i skratila procedure za dobijanje azila na 15 dana što je takođe smanjilo broj naših državljana koji tamo odlaze.

Takođe su smanjeni i veliki problemi koje smo imali prošle godine sa Luksemburgom pa je sada zanemarljiv broj ljudi koji traže lažni azil u toj državi, od oko 30 ljudi mesečno, napomenuo je Banović.

Banović je dodao da će takođe zatražiti bilateralne susrete sa kolegama iz policija nemačkih pokrajina Bavarske i Severne Rajne-Vestfalije, odakle dolaze najalarmantnija upozorenja o povećanom broju građana Srbije, takozvanih lažnih azilanata.

Evropska unija

strana 1 od 437 idi na stranu