Komemoracija Vojinu Dimitrijeviću

Beograd -- Komemorativni skup povodom smrti Vojina Dimitrijevića, osnivača Beogradskog centra za ljudska prava, održan je u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Izvor: Tanjug
Podeli

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava preminuo je u petak u 81. godini, a njegove kolege, saradnici, stručnjaci i političari ocenjuju da je njegovom smrću Srbija izgubila velikog borca za građansko društvo, ljudska prava i pravnu državu.

Srpsku nauku i društvo napustio je čovek koji je svojim znanjem, hrabrošću i poštenjem bio inspiracija generacijama mladih pravnika i boraca za ljudska prava, poručili su prijatelji i saradnici prof. Vojina Dimitrijevića.

Nalazeći simboliku u tome da je preminuo 5. oktobra, upravo na dan kada su se otvorile razvojne šanse srpskog demokratskog društva, poštovaoci Dimitrijevića i njegovog dela su na komemorativnoj svečanosti u Skupštini grada Beograda u nekrolozima zaključili da je njegova borba za prava pojedinca i protivljenje svim oblicima totalitarizma ostala trajna tekovina savremene srpske demokratije.

U poruci gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji nije mogao da prisustvuje komemoraciji, navedeno je da osnivač Beogradskog centra za ljudska prava čitav svoj život posvetio tome da dođe do promena u Srbiji i da su se petooktobarske promene dogodile upravo zahvaljujući njemu i ljudima poput njega.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", na kome je Dimitrijević predavao poslednjih godina, prisetila se da je on bio jedan od retkih pravnih pisaca humanista koji su se bavili pojedincem i prezirali bezličnu pravnu retoriku i izraze poput "pravnog lica".

Prema njenim rečima, osvajanje slobode u Srbiji i na Balkanu bilo je cij naučnog životnog opusa Dimitrijevića.

"Vojin je morao razmicati tesne granice u koje su promoteri neslobode pokušali da ga smeste i on ih je razmicao... On je bio čovečanski pravnik i svojim promovisanjem ideje ljudskih prava zamerio se takozvanim državotvornim pravnicima", rekla je profesorka Rakić Vodinelić.

Dimitrijevićevu energiju i volju za životom, prožetu dubukim smislom za humor, ona je sažela u jednom od njegovih citata: "Kada neko ovde živi duže od svog oca i kada ima sreću da nije bio u zatvoru, kao što sam je ja imao, onda su za Balkan to viškovi života i slobode koje možemo smatrati čistim ćarom".

I Dimitrijevićev dugogodišnji saradnik dr Dragor Hiber izrazio je nadu da će njegova naučna i politička borba biti oplodotvorena i da će se njegovim opsesivnim temama, kao što su terorizam i strahovlada, u budućnosti baviti istoričari, a ne pravnici i politikolozi.

"Ostao je do kraja prisutan i delatan, komentarom i polemikom, to je Vojin borac - znanje, etičnost i hrabrost su obeležja njegove borbe, jer dok smo mi, njegovi sagovornici, mogli da se sakrijemo iza njega, on je uvek bio vidljiv", rekao je Hiber.

I zaštitnik građana Saša Janković i Dimtrijevićeva nekadašnja asistentkinja Milica Delević ocenili su da je Srbija ostala bez svog najvećeg borca za ljudska prava, čije su misli i delo u temelju današnjeg poimanja ljudskih sloboda.

Dimitrijević je, kako se priseća Delevićeva, bio veliki čovek, ne samo zbog znanja i iskustva, već zbog hrabrosti, doslednosti, dostojanstvenosti i intelektualnog poštenja.

Delevićeva je istakla da se Dimitrijević erudicijom i humorom borio protiv nacionalizma, populizma i demagogije i bio je redak glas koji je čak i u srpsku političku svakodnevicu unosio razum i meru.

Kremacija posmrtnih ostataka profesora Dimitrijevića biće obavljena sutra na beogradskom Novom groblju.

Dimitrijević je rođen 1932. godine u Rijeci, diplomirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, na kojem je do 1998. godine bio redovni profesor.

Bio je počasni doktor nekoliko univerziteta u svetu i gostujući profesor na Univerzitetu Virdžinija u SAD i univerzitetima u Oslu (Norveška) i Lundu (Švedska), kao i Univerziteta Mek Gil u Montrealu i Univerziteta Kent (Kenterberi). Nosilac je ordena Legije časti.

Od 1995. godine bio je direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Od 2000. godine bio je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, a 2001. godine imenovan je za sudiju ad hok Međunarodnog suda pravde.

Bio je član Stalnog arbitražnog suda u Hagu, predsednik Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, predsednik Saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu i predsednik Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke. Od 2003. godine bio je član Saveta za borbu protiv korupcije.

Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose, a član Srpskog PEN Centra bio je od 1986. godine. Bio je član i potpredsednik Komiteteta UN za ljudska prava od 1982. do 1994. godine.

Osnovao je Balkanski politički klub, a radio je i kao komesar Međunarodne komisije pravnika. Objavio je stotine radova u renomiranim stranim i domaćim časopisima i izdavačkim kućama "Međunarodno pravo i ljudska prava", "Međunarodni odnosi", "Terorizam", "Strahovlada", "Silaženje s uma".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 179 idi na stranu