Šabić: Regulisati ulogu uzbunjivača

Šabić u intervjuu Tanjugu kaže da je neophodno donošenje zakonske regulative kako bi se uzbunjivačima obezbedila adekvatna zaštita od pravnih ili "kvazipravnih" progona. Na tom putu posebno značajnim smatra obiman jednogodišnji projekat koji finansiraju ambasade Velike Britanije i Holandije.

"Finalni rezultat projekta trebalo bi da bude model zakona o zaštiti uzbunjivača. Tim ljudima mora da se, upozoravam već godinama, obezbedi adekvatna zaštita, jer nije nikakva tajna da prolaze jako loše i (po pravilu) njihova iskustva deluju krajnje demobilišuće za druge ljude, koji bi bili spremni da u javnom interesu učine isto", rekao je on.

Za aktuelne akcije države u suzbijanju korupcije ima reči hvale.

"To je zlo s kojim imamo problem zastrašujućih dimenzija. Jako je važno da što pre vidimo i sudske efekte. Sud je taj koji šalje u zatvor, jedini koji formalno oduzima imovinu stečenu kriminalom i korupcijom. Naravno, to nije brzo ni lako, ali je važno ići ka tome što je moguće brže", istakao je Šabić.

U borbi sa tim "zlom", kaže poverenik, veoma je važna uloga uzbunjivača - ljudi koji su u javnom interesu ukazali u svojoj sredini na kriminal, korupciju... i zbog toga trpe neprijatne sankcije - od "šikane" do, recimo, izbacivanja s posla.

Šabić pokušava da da doprinos realizaciji projekta za čiju je koordinaciju britanska ambasada, koja je spremna da ga finansira, odabrala instituciji koju on vodi.

"Šansu ne treba propustiti, priliku treba iskoristiti, uz pomoć stručnjaka iz oblasti radnog, krivičnog, privrednog prava, opšte transparentnosti, ljudskih prava... U pitanju je značajan iznos od 80.000 funti, koje su ušteda za budžet", jasan je Šabić.

Poverenik je precizirao da je holandska ambasada, takođe, voljna da "vrši isti projekat" koji znači upravno-pravnu analizu, angažovanje međunarodnih eksperata na tom polju, rešenja koja postoje u zemljama koje tu praksu već imaju, formiranje naše ekspertske radne grupe koja je napravila model zakona, okrugle stolove, radionice, pre svega, posvećene i novinarima i uzbunjivačima.

Kako bi se cela priča "zaokružila", nakon izrade Nacrta modela zakona predviđena je i međunarodna konferencija na kojoj bi učestvovali eksperti iz sveta i zemlje, naš civilni sektor, novinari i članove radne grupe u kojoj su i zaštitnik građana Saša Janković, programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić...

"Nakon elektronske javne rasprave, gde bismo ostavili još jednu šansu okruženju da interveniše sugestijama, model zakona bi bio završen i ponuđen Vladi i Skupštini na usvajanje. Ja sam bio spreman da garantujem da će to biti urađeno na pravi način i siguran sam da to jeste tako", kaže Šabić.

Ono što je za njega u čitavoj priči o modelu zakona o uzbunjivačima "razočaravajuće" je neprimerena reakcija, konkretno antikorupcijskog portala "Pištaljka".

Kaže da ne razume o čemu se radi i da mu "jedino pada na pamet" da je reč o nezadovoljstvu pozicijom koja je za njihov projekt bila rezervisana i novcem koji im je projektom predviđen, a ono što mu je zasmetalo je, iznad svega, način reagovanja "Pištaljke" za koji kaže da je "sa one strane granice dopuštenog".

"Dakle, to je strani novac. To su ozbiljne zemlje, ambasade polažu račun njihovim državnim revizijama i, prema tome, svaka stavka u tom projektu je sagledana dobro. Nema načina, i kad bih želeo, da isplaćujem veći honorar", objasnio je poverenik i podsetio da u Srbiji niko nije ni pokušavao da napiše zakon o uzbunjivačima.

Poverenik je "sasvim siguran" da donatori nemaju "apsolutno nikakvih primedbi na sve što je do sada urađeno", ali upozorava da bi negativne kampanje, "poigravanje i provlačenje ljudi kroz blato" mogli uzrokovati probleme u daljoj realizaciji projekta.

"Nadam se da neće. Ono što je najvažnije to je da Srbija dobije jedan takav zakon", očekuje poverenik na čijem "stolu" se trenutno nalazi 3.000 aktivnih predmeta, većina iz oblasti pristupa informacijama.

Šabić upozorava i da je posvećenost čitavom kompleksu pitanja o ljudskim pravima važna na putu evrointegracija i očekuje da prve efekte rada vlade u tom segmentu vidi tek nakon sto dana.

Poverenik očekuje mnogo agilniji odnos prema problemu poštovanja ljudskih prava, što podrazumeva i zaštitu podataka o ličnosti.

"Uostalom, neodgovorno je shvatati priču o zaštiti podataka o ličnosti samo kao problem institucije poverenika. To je kompleksan posao. Očekujem mnogo agilniji odnos prema tom problemu, ali nije realno očekivati previše. Videćemo posle 'famoznih' sto dana rada vlade...", oprezan je Šabić.