"Srbija ako hoće u EU mora u NATO"

"Danas NATO služi da održi evroatlantsku zajednicu i zapadni svet zajedno. Nijedna bivša komunistička zemlja nije ušla u EU, a da nije postala članica NATO", istakao je on na promociji novog broja časopisa "Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove".

Simić je istakao da se današnja "šestomajska Srbija" u velikoj meri razlikuje od petooktobarske Srbije, pre svega, zbog toga što politički akteri i građani nemaju jasnu viziju budućnosti.

On je naveo da je posle 5. oktobra 2000. vladajuće mišljenje bilo da Srbija ide na Zapad kroz evropske i evroatlantske integracije.

"Danas budućnost na Zapadu za Srbiju nije sasvim izvesna", rekao je Simić i objasnio da je to rezultat delovanja više faktora, a kao prvi je naveo to što ni EU, zbog unutrašnje krize, nije više sigurna kakva je budućnost očekuje.

Pored toga, kao razloge je naveo da se ni NATO na poslednjem samitu nije uopšte bavio daljim proširenjem, kao i pojačavanje uloge Rusije i Turske na prostoru Balkna.

"Možda će Srbija shvatiti da je, iako je geografski jednom nogom u Evropi, ona i deo šireg prostora Orijenta. Njena bezbednost zavisi i od situacije na Bliskom istoku", ukazao je Simić.

On je ocenio i da je pitanje severa Kosova trenutno "možda manje stvar Beograda i Prištine, a više Moskve i Vašingtona i njihovih odnosa".

Direktorka Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da "orijentacija Srbije ka vojnoj neutralnosti nije realna, jer sve zemlje u okruženju teže ka članstvu u NATO", ustvrdivši da vojna neutralnost, između ostalog, i više košta nego pristupanje nekom vojnom savezu.

"Nije problem što Srbija razvija odnose sa Rusijom, ali nije njen interes da bude puki instrument Rusije za sprečavanje širenja NATO-a", rekla je Sonja Biserko.

Ona je dodala da su reforme sistema bezbednosti započete uz pomoć NATO-a i da se ne zna da li će ih nova vlast nastaviti, ali da se zasad može zaključiti da "njihov odnos prema tim reformama neće biti najadekvatniji".

Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić smatra da je pitanje vojne neutralnosti "paradigma deformiteta srpskog političkog sistema".

On je ocenio da je pojam vojne neutralnosti "mantra koja se ponavlja već dva-tri izborna ciklusa" i posmatra kao prirodna pojava, iako iza njega stoji politički dogovor DSS i DS iz 2008. godine.

Đurić je ocenio i da naša vlast ima naviku da uspostavlja "lažnu ravnotežu između Zapada i Rusije" i dodao da je to često činio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, a da to nastavlja da čini i sadašnji predsednik Tomislav Nikolić.

On je kao primer naveo da je predsednik Nikolić istog dana kada se sastaje sa izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju Jelkom Kacinom "našao za shodno da organizuje susret i sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinom."

Centar za evroatlantske studije (CEAS) danas je predstavio prvi broj časopisa "Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove" u kome se analiziraju pitanja iz oblasti naše spoljne i bezbednosne politike, kao i očekivanja EU od Srbije.