Poštuje li Srbija verske slobode?

Bivši ministar vera Srđan Srećković negodovao je povodom izveštaja i ocenio da su verske slobode u Srbiji na najvišem mogućem nivou i da je opšta ocena i stav svih crkava i verskih zajednica da je odnos države Srbije prema njima dobar i tolerantan. B92 je istraživao šta o izveštaju kažu stručnjaci, ali i predstavnici malih verskih zajednica.

Srbija ne može da se pohvali poštovanjem verskih sloboda. Ko nije pravoslavne vere često može da ima i probleme. Da je to tako potvrđuju iskustva pripadnika malih verskih zajednica koje su u našoj zemlji diskriminisane, ali i poslednji izveštaj američkog Stejt departmenta. Vaišnavizam je monoteistička religija zasnovana na drevnim indijskim spisima. Pokret koji je zastupa - Hare Krišna, u Srbiji deluje od 1989. Iako kažu da su od ambasade Indije dobili zvaničnu potvrdu da su autentični predstavnici hinduizma, ovaj pokret u Srbiji ne uspeva da se registruje. Njihov lider Miloš Blanuša kaže da su pri svakom pokušaju u Ministarstvu vera bili odbijeni.

"Onda su tamo rekli - zašto se ne registrujete kao udruženje građana u ministarstvu državne uprave. Međutim, tamo su nam rekli da je to van pameti, da je to namera ministarstva vera da nas se lako otarasi", kaže Blanuša za B92.

Foto: Tanjug, Arhiva

Diskriminacija malih verskih zajednica samo je jedan problem koji navodi poslednji izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u Srbiji. Izveštaj ukazuje na to da u našoj zemlji ne postoje ograničenja po pitanju religijskih uverenja, ali da su ona prisutna u praktikovanju religije.

Analitičar religije Živica Tucić objašnjava da je zapravo reč o tome da postojeći zakon o verskim zajednicama daje prednost tradicionalnim verama, dok sve ostale zajednice za koje je procenjeno da ne spadaju u tu kategoriju imaju problema u svom delovanju. Tucić smatra da je preispitivanje i promena zakona neophodna.

"Koliko se sećam, još kada je zakon donet dugo je bio neusvajan i predsednik Tadić je taj zakon sa rezervom potpisao i tada rekao da treba da bude što pre preispitan. Šest godina je prošlo od tada", navodi Tucić.

Sa idejom o promeni zakona, ali i sa izveštajem Stejt departmenta nije saglasan poslednji ministar vera Srđan Srećkovic.

On smatra da je postojeći zakon dobar i da sve verske zajednice koje za to ispunjavaju zakonske uslove, pa i pokret Hare Krišna, mogu da se registruju.

"Naš zakon je precizno definisao sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a ostale verske zajednice, koja je prepisana iz zakonodavstva mnogih drugih zemalja, omogućava i registraciju tog pokreta i bilo kog drugog. I ja tu ne vidim nikakvu diskriminaciju", kaže Srećković za B92. Prema rečima pripadnika pokreta Hare Krišna, poseban problem za njih predstavljaju veoma izražene predrasude u društvu prema ljudima drugačijih verskih ubeđenja koje su, kažu, posledica dugogodišnje kampanje koja je počela još devedesetih.

"Ta kampanja je bila usmerena protiv sekti i ona je naš pokret trpala u isti kao sa na primer satanistima, samoubicama, kriminalcima, a nama nije data nikakva mogućnost da demantujemo to. Sa druge strane se naš pokret sasvim drugačije doživljava. Evo, u Mađarskoj je naš predstavnik nedavno dobio srebrni krst za humanitarni rad i promovisanje zdravog života", kaže prvi čovek Hare Krišne u Srbiji.

Živica Tucić smatra da se ništa neće promeniti nabolje dok velike verske zajednice ne počnu da stvaraju atmosferu verske tolerancije.

"Naravno da se to ne postiže tokom noći niti deklarativno. Ja bih bio zadovoljan kada bi se to postiglo u sledećih 10 godina".

Svetla tačka u izveštaju Stejt departmenta je konstatacija da je postignut usporen, ali ipak napredak po pitanju restitucije crkvenih objekata oduzetih posle 1945. godine.