Nek' se spremi Statut Vojvodine

Jedni smatraju da je odluka na mestu, a drugi pak da je ona "kontroverzna" i posledica "rđavih" odredaba Ustava Srbije koji se odnose na Vojvodinu.

Odluka Ustavnog suda trebalo bi da bude objavljena u "Službenom glasniku" kako bi stupila na snagu, ona je obavezujuća i izvršna a Ustavni sud bi sam trebalo da odredi mere njenog sprovođenja.

Podsetimo Ustavni sud je pre dva dana doneo odluku po kojoj je više od 20 odredbi o autonomiji Vojvodine proglasio neustavnim.

Polemika koja se otvorila postavlja pitanje da li će sada pred Ustavnim sudom pasti i Statut Vojvodine i da li ce nova vlast raditi na smanjenju ovlašćenja koje ima AP Vojvodina.

Zastave Vojvodine

Nekadašnji predsednik saveznog Ustavnog suda Momčilo Grubač smatra da je ta odluka posledica "rđavih" odredbi Ustava koje se odnose na autonomiju Vojvodine.

Prema njegovoj oceni, Ustav u celini, a naročito u delu koji se odnosi na Vojvodinu donet je suprotno stavovima građana te pokrajine, "iako bi najviši pravni akt morao da odražava konsenzus relevantnih političkih činilaca".

"U ovom slučaju on je donet protiv volje pokrajine i to se videlo na glasanju za Ustav pošto on u Vojvodini nije prošao. Zbog toga odredbe o autonomiji Vojvodine nisu legitimne. Ovo je samo posledica, reperkusija rđavih odredaba Ustava", ocenjuje Grubač.

Za profesora novosadskog Pravnog fakulteta Slobodana Orlovića odluka Ustavnog suda nije iznenađujuća, iako "pomalo kasni", budući da su odredbe zakona koje su proglašene neustavnim proizvele neke pravne posledice, ali da je razlog za to i pretrpanost Ustavnog suda žalbama.

"E sad, da li je odluka doneta u pravom momentu, da li je politički momenat ciljan - to su spekulacije. Svakako da se ovakve odluke sa političkom težinom moraju donositi što pre da osporeni akt, u slučaju neustavnosti, ne bi proizvodio pravne posledice koje je posle teško ili nemoguće ispraviti", rekao je Orlović.

On kaže da se Ustavni sud prilikom donošenja odluke verovatno rukovodio članom 183. Ustava, gde su propisane nadlaženosti pokrajine i one kao takve nikako se ne mogu dopisivati i proširivati zakonom, a to je ovaj zakon zapravo činio.

Sledeći korak Ustavnog suda verovatno će biti ocena ustavnosti i Statuta Vojvodine, budući da i on ima slične odredbe kao i zakon, napominje Orlović. Da je odluka Ustavnog suda na mestu, smatra stručnjak za ustavno pravo Ratko Marković i ističe da je Ustavni sud utvrdio očiglednu stvar - da se umesto dograđivanja autonomije Vojvodine tim zakonom utvrđuju delovi buduće države.

"Statut i zakon trebalo bi da produbljuju elemente autonomije, a oni su ugrađivali elemente i deleove državnosti i to je bio razlog da ga Ustavni sud prgolasi neustavnim. Odluka Ustavnog suda je na mestu, Ustav možemo kritikovati, ali dok je važeći on se mora poštovati", rekao je Marković.

On ukazuje da je po Ustavu Srbije Vojvodina autonomija, a ne hibrid države i autonomije, pa tako i statut i zakon pokrajine treba da produbljuju elemente njene autonomije, a ne da unose elemente države, poput glavnog grada, pojma regije, koji je nepoznat u Ustavu, delimičnog medjunarodnog ugovornog kapaciteta, predstavljanja...

Prema njegovoj oceni, Zakon o utvrdjivanju nadležnosti AP Vojvodine zapravo je usvojen kako bi "opravdao nezakonitosti u Statutu".

Marković navodi da je Statut, koji sada nije bio predmet ocene ustavnosti, zamišljen kao "embrion" ustava buduće države Vojvodine, odnosno da se smatralo da konačan položaj te pokrajine kao eventualne ferderalne jedinice u okviru Srbije ili samostalne države kasnije treba da bude utvrdjen u zavisnosti od stepena kooperativnosti Srbije sa medjunarodnom zajednicom.

On je objasnio da je cilj Zakona o utvrđivanju nadležnosti, koji je u republičkom parlamentu usvojen posle Statuta, bio da se stvori zakonski osnov za odredbe Statuta koje su bile u suprotnosti sa tada važećim zakonima - po pravilu da kasniji zakon ukida prethodni.

Prema njegovim rečima, taj zakon je trebao da posluži kao "oproštaj" za nezakonite odredbe u Statutu Vojvodine i da te odredbe "amnestira od nezakonitosti".

Kada odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku", ona će biti konačna, opšteobavezujuća i izvršna, napominje Marković i naglašava da tu "ne dolazi u obzir nikakv Strazubur, niti povreda kolektivnih prava".

"U pitanju je državno uredjenje Srbije, a ona je suverena država i ima apsolutnu slobodu kako će svoje državno uredjenje urediti. Građani Vojvodine nemaju nikakvo kolektivno pravo na autonomiju", smatra Marković.

Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije u prethodnom mandatu Vlatko Ratković objašnjava da odluka Ustavnog suda ne zahteva nužno da republički parlament donese neki novi zakon o nadležnostima Vojvodine i napominje da Ustavni sud može da odredi mere na koji način će se sprovesti odluka.

Za Ratkovića je odluka Ustavnog suda kontroverzna budući da je veliki broj odredbi zakona, kako smatra, usaglašen sa duhom Ustava i savremenim intencijama u modernom evropskom društvu.

On je precizirao da odredbe zakona koje su proglašene neustavnim još nisu izvan snage budući da je za to potrebno da odluka Ustavnog suda bude objavljena u Službenom glasniku.

Ratković je ukazao da Zakon o Ustavnom sudu ostavlja mogućnost da se odloži objavljivanje odluke u Službenom glasniku i izrazio očkivanje da će zbog važnosti teme USS doneti odluku kojom bi odložio objavljivanje, a time i njeno stupanje na snagu.