13 godina od bombardovanja RTS-a

U NATO bombardovanju zgrade RTS 23. aprila 1999. godine, u 2.06 sati, poginulo je 16 radnika te kuće.

U znak sećanja na poginule radnike podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih ukazuju da nema odgovora na pitanje zašto su poginuli njihovi bližnji.

U bombardovanju RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak, Ksenija Bankovć, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.

Poginulima su porodice, kolege i prijatelji odale poštu polaganjem venaca i paljenjem sveća noćas u 2.06 sati. Cveće su položili i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Upravnog odbora RTS Slobodan Marković i predstavnici strukovnog i sindikata novinara RTS-a.

"Trinaest godina posle, i dalje stoji ovaj spomenik i na njemu isto pitanje: Zašto? Još uvek ne znamo zašto je bilo potrebno da ovih 16 divnih ljudi izgubi svoje živote na radnom mestu, ostavljeni od onih koji su morali da ih zaštite", rekao je na komemoraciji predstavnik porodica Miroslav Medić, čiji je brat Siniša poginuo te noći, prenosi RTS.

Reditelj Janko Baljak, koji je napravio dva dokumentarna filma o stradanju radnika RTS, rekao je da su "pravi krivci i dalje na slobodi" i da su u pitanju "Isti rukopis i ista tajna" kao i kod političkih ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i vojnika na Topčideru.

"Ubeđen sam da će se, kada se jedan od ovih slučajeva reši, u nizu rešiti i svi ostali. U ovom slučaju potrebna je obnova procesa sa (bivšim direktorom RTS Dragoljubom) Milanovićem kao svedokom. Paradoksalno je da je on jedini odležao kaznu zbog ovoga", rekao je Baljak za Radio B92.

Direktor RTS-a u vreme bombardovanja Dragoljub Milanović osuđen je 2002. godine na deset godina zatvora, zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.

Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije su, povodom Dana sećanja na 16 radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a, pozvale
novinarske asocijacije i sindikate iz zemalja članica NATO-a da u svojim zemljama traže nezavisne istrage tog "ratnog zločina".

"UNS i SINOS očekuju da Republičko javno tužilaštvo konačno utvrdi ko je sve u Srbiji i bivšoj SRJ odgovoran što nisu preduzete potrebne mere za bezbednost civila nakon najave iz sedišta NATO da je zgrada RTS-a legitimni vojni cilj", piše u saopštenju Udruženja i Sindikata.

UNS i SINOS istakli su da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom.

Dodaje se da je bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, iako su oni civilni objekti i ne mogu biti vojni cilj.

NUNS: Gde je istraga

Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je nezadovoljstvo jer nadležni organi u Srbiji ni 13 godina od bombardovanja zgrade RTS-a u Beogradu nisu pokrenuli nezavisnu istragu kojom će se utvrditi ko je i zašto žrtvovao 16 radnika te medijske kuće.

Ta istraga bi trebalo da ukaže na odgovorne i inicira njihovo izvođenje pred lice pravde, naveo je NUNS u saopštenju.

"Bombardovanjem civilnog cilja vođstvo NATO je počinilo težak zločin koji još nije rasvetljen. Takođe, nema sumnje da je tadašnji režim u Srbiji uz pomoć rukovodstva RTS-a žrtvovao 16 nedužnih ljudi", rekao je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i dodao da je odavno trebalo da bude poznato ko je i zašto to učinio i da krivci za taj zločin odgovaraju pred zakonom.

NUNS smatra da se bez rasvetljavanja ovog i drugih ubistava novinara i medijskih radnika, u Srbiji ne može govoriti o vladavini prava.