Brejvik šokirao prisutne na suđenju

Među prisutnima u sudnici bili su i preživeli masakra koji su zagrljeni jecali slušajući iskaz ubice, a njegovo svedočenje u oblasnom sudu u Oslu prenošeno je uživo u još 17 sudnica gde su bile okupljene porodice žrtava.

Dajući za pravo onima koji su upozoravali da će danas biti možda najteži dan njegovog svedočenja, Brejvik nije ispustio ni jedan detalj svog stravičnog divljanja.

Izjavio je da je pucao na uspaničene omladince iz neposredne blizine.

"Neki od njih su bili potpuno paralisani. Nisu mogli da beže. Stajali su ne mičući se. Jako čudno. To je nešto što vam nikada ne prikazuju na televiziji," rekao je on, prenosi AP.

Brejviku (33) se pred sudom u Oslu sudi zbog toga što je 22. jula prošle godine aktivirao bombu ispred zgrade vlade u Oslu i ubio osam, a ranio više od 200 ljudi, a potom na obližnjem ostrvu Utoji iz automatskog oružja ubio još 69 ljudi mahom tinejdžera koji su bili u omladinskom kampu Laburističke stranke.

Optuženi je danas opisao kako je otišao na ostrvo Utoja prerušen u policajca, noseći pušku i pištolj. Poneo je, kako kaže, i vodu jer je znao da će mu se grlo osušiti od stresa.

Prve dve žrtve su bile Monika Boese, jedna od organizatora kampa i policajac Tornd Bernsten koji je bio angažovan kao obezbeđenje.

"Čak i telo mi se opiralo kada sam uzeo oružje. Stotinu glasova u mojoj glavi mi je govorilo "nemoj to da uradiš," rekao je Brejvik.

Ekstremista je prethodno danas u sudnici rekao da je "u normalnim okolnostima sasvim prijatna osoba", ističući da je proveo godine u nastojanju da otkloni emocije putem meditacije i treninga.

"Morate da odaberete taktiku i strategiju dehumanizovanja neprijatelja, odnosno onih koje smatram legitimnim metama", kazao je on.

"Ja sam u normalnim okolnostima sasvim prijatna osoba", rekao je Brejvik, dodajući da je proveo godine u nastojanju da otkloni i ugasi emocije putem meditacije i treninga.

Masovni ubica je priznao ubistva u Oslu i na ostrvu Utoja ali se izjasnio da nije kriv jer su njegove žrtve izdale Norvešku prihvatanjem imigranata.

On sebe vidi kao "viteza" koji se herojski bori da zaštiti Norvežane od "muslimanske invazije" do koje je dovela velikodušna imigraciona politika laburističke vlade.

Brejvik je juče pred sudom izjavio da je planirao da ubije čitavu norvešku vladu, da žali što nije ubio svih 569 ljudi na ostrvu Utoja, kao i da je razmišljao o odrubljivanju glave bivšoj premijerki i postavljanju tog snimka na Internet, po uzoru na Al Kaidu.

Zločinci inspirisani igricama i umetnošću

Brejvik pred sudijom (Tanjug)

Izjava masovnog ubice Andersa Beringa Brejvika da mu je igranje video i onlajn igara "Call Of Duty: Modern Warfare" i "World Of Warcraft" pomoglo u pripremi zločina, pokazuje još jednom da život imitira umetnost, koliko god da je ona ružna, piše danas Asošijeted pres (AP).

Brejvik je izjavio na sudu u Oslu da je igrajući ove dve igre uspeo da izuči veštine koje su mu pomogle da ubije 77 ljudi u dva napada prošlog leta.

Naime, koristeći virtuelni snajperski nišan u ovim simulatorima ratovanja iz prvog lica, Brejvik je, kako tvrdi, obučio sebe za detektovanje, identifikaciju i biranje meta za odstrel.

Stranice istorije su, podseća Asošijeted pres, pune ubica koje su inspiraciju za zločine našle u umetnosti, a među najpoznatijim primerima su Čarls Menson, Mark Dejvid Čepmen i Erik Haris.

Menson, koji je 1969. godine sa bandom satanista ubio četvoro ljudi, uključujući trudnu ženu Romana Polanskog, glumicu Šaron Tejt, rukovodio se navodnim "proročanstvom" koje je video u stihovima pesme Bitlsa "Helter Skelter".

Tvorac te pesme, Džon Lenon i sam je ubijen 1980. godine, a njegov ubica Mark Čepmen bio je opsednut klasikom književnosti "Lovac u raži" Dž. D. Selindžera.

Erik Haris, koji je 1999. godine u svojoj srednjoj školi ubio 12 učenika i jednog profesora, mnogo je vremena provodio igrajući video igru "Doom" - klasičnu igru sa pucanjem, iz prvog lica.

Asošijeted pres podseća na još četiri zločina čiji su počinioci imitirali ono što su videli u filmovima, televizijskim emisijama i video igrama i knjigama, i time stvorili užase u stvarnom životu koji su zaprepastili svet.

Džejson Batista i njegov polubrat ubili su svoju majku 2003. godine a potom joj odsekli glavu i ruke da prikriju zločin. Kada su uhvaćeni, ispričali su da su se ugledali na Tonija Soprana, mafijaša iz TV serije "Sopranovi", koji je na taj način postupio sa svojim saradnikom pre no što se oslobodio njegovog tela.

Ted Kačinjski, poznatiji kao "Unobombaš", koji je u SAD pismima-bombama usmrtio tri osobe i ranio još 23, inspirisao se romanom Džozefa Konrada "Tajni agent" (1907). U tom romanu, ludi profesor, zgađen svetom oko sebe, napušta akademski život i povlači se osamljenost u kojoj pravi - bombu.

Federalne vlasti SAD veruju da je Kačinjski koristio varijacije Konradovog imena kao pseudonime pod kojima se prijavljivao u hotele u Sakramentu, u Kaliforniji.

Bar deset ljubavnih parova, uključujući Bendžamina Darasa i Saru Edmondson, počinilo je serijska i masovna ubistva "okrivljujući" za to kontroverzni film Olivera Stouna "Rođene ubice" (1994), sa Vudijem Harelsonom i Džulijet Luis u glavnim ulogama.

Jedna od preživelih žrtava napada Darasa i Edmondsonove iz 1995. godine podnela je tužbu protiv tvoraca "Rođenih ubica". Tužba je odbačena 2001. godine.

Na kraju AP-ove liste su Dejl Šelbi Pjer (Dale Selby Pierre) i Vilijem Endrjus (William Andrews), počinioci takozvanih "haj-faj" ubistava iz 1974. godine - praćenih pljačkom, mučenjem i višestrukim silovanjem - koji su svoje tri žrtve naterali da popiju sredstvo za otpušavanje slivnika.

Pjer i Endrjus, koji su kasnije osuđeni na smrt, rekli su na sudu da im je ideja za brzo i efikasno likvidiranje talaca pala na pamet dok su gledali film "Klopka za inspektora Kalahana/Magnum Force" (1973), drugi iz serijala o Prljavom Hariju sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi.

U ovom filmu, prostitutka je primorana da popije sredstvo za otpušavanje slivnika.