BG: Tri samoubistva za samo 24 sata

Istovremeno, SOS linije za prevenciju samoubistva beleže poslednjih dana rekordan broj poziva u pomoć.

Stručnjaci kažu da su samoubistva češća u prelaznim godišnjim dobima - u proleće i u jesen, ali i da se primećuje u zemljama Evrope porast broja samoubistava u doba ekonomske krize i neizvesnosti.

Muškarac star 35 godina preminuo je jutros oko osam sati nakon skoka sa četvrtog sprata zgrade na Vračaru. Ista nesreća dogodila se i sinoć oko 19.20 sati kada je muškarac, star oko 45 godina, skočio sa zgrade u Ulici Agostina Neta i preminuo. Muškarac star oko 50 godina skočio je u petak sa zgrade na Terazijama, nakon čega je prebačen u Urgentni centar na reanimaciju.

"Za razilku od starijih osoba, koje se na samoubistvo odlučuju da bi izbegli gubitak dostojanstva, usamljenost ili da ne bi bili u svojim očima teret porodici, samoubistvo osoba u zrelom dobu najčešće je završni čin depresije", kaže Milutin Nenadić, direktor specijalne bolnice Laza Lazarević.

I u ovu bolnicu u poslednje vreme stiže sve više osoba koje su pokušale samoubistvo. Pored bolesti primećuje se i da na broj samoubistva utiču i socio-ekonomski faktori, mada kod nas, kako kaže, to nije dovoljno istraženo.

"Ekonomska neizvesnost i uopšte neizvesnost od sutrašnjice, gubitak posla, kao i privredni tokovi koji su od uticaja na populacije najverovatnije imaju uticaj na povećanje samoubistava ako se ono i događa", objašnjava Nenadić.

U Centru za prevenciju samoubistva "Srce" kažu da je alarmantan broj onih koji traže pomoć. Svake godine poziva je sve više. Samo u prva tri meseca ove godine ovaj centar imao je čak 800 poziva, što je do sada nezabeležen broj u tako kratkom periodu.

Samoubistva su češća u gradovima, jer se ljudi tamo osećaju izolovanijim i usamljenijim. Kod depresivnih osoba prelaz ka suicidalnosti je postepen, a kako se radi o osetljivim i generalno pažljiivm osobama njihov pad u depresiju okolina vrlo često ne prepozna na vreme da pomogne u lečenju.