Dve decenije od opsade Sarajeva

Beograd -- Bosna i Hercegovina obeležava dve decenije od opsade Sarajeva, koja je usledila nakon početka oružanih sukoba na prostoru ove bivše republike SFRJ.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Rat u Bosni i Hercegovini je trajao od 1. marta 1992, kada je održan referendum za nezavisnost BiH. do 14. decembra 1995, kada je potpisan Dejtonski sporazum.

Tokom skoro četiri godine rata poginulo je više od 100.000 ljudi, a više od dva miliona njih je napustilo svoje domove. I Bošnjaci i Srbi danas isto misle - da u ratu nije bilo pobednika.

Na dan 1. marta 1992. drugog dana referenduma o nezavisnosti SR Bosne i Hercegovine, pripadnik Zelenih beretki Ramiz Delalić je pucao na srpsku svadbenu povorku na Baščaršiji i pri tom ubio mladoženjinog oca Nikolu Gardovića. Događaj je poznat kao ubistvo starog svata ispred Stare crkve na Baščaršiji, za koje se veruje da je početak oržanih sukoba u ovom ratu.

Kako prenose bosanski mediji crvene stolice, postavljenim u centru Sarajeva povodom obeležavanja 20 godina od početka rata u BIH i opsade Sarajeva, su proizvedene u Srbiji.

Kao odgovor na ovo ubistvo, naoružani Srbi su iste večeri podigli barikade po Sarajevu, a u razdoblju od 1. do 5. marta podigli su barikade i u još nekim gradovima (Šamac, Derventa, Odžak). Muslimani su kontrolisali centar Sarajeva, dok su Srbi kontrolisali ostatak grada, kao i uzvišenja oko njega.

Haški tribunal je presudio da je Vojska Republike Srpske okružila Sarajevo sa opsadnom snagom od 13.000 do 18.000 vojnika, pozicioniranih po okolnim brdima.

Biljana Plavšić, koju je Haški tribunal osudio na 11 godina zbog zločina protiv čovečnosti u svojoj knjizi Svedočim, tvrdi da Sarajevo nije bilo opkoljeno, već su se oko srpskih sela nalazili tanki poluotvoreni prstenovi a ukupni broj vojnika VRS nije prelazio 4.000. Srpska sela su se, prema njoj, nalazila u „sendviču“, pri čemu su se snage Armije Republike BiH, koje su po njoj imale ukupno najmanje 20.000 vojnika, sa jedne strane nalazile u Sarajevu a sa druge na Igmanu, Bjelašnici i Treskavici.

Organizacija "Žene u crnom" je na Trgu Republike održala protestnu akciju povodom 20 godina od početka opsade Sarajeva sa koje je poručeno da žrtve rata ne smeju biti zaboravljene.

Aktivistkinja organizacije Snežana Tabački rekla je novinarima da rat u Bosni nije bio gradjanski rat, već agresija režima Slobodana Miloševića i Franje Tudjmana na nezavisnu Bosnu i pokušaj da se ta zemlja podeli izmedju Srbije i Hrvatske.

U Beogradu je danas predstavljena knjiga o zločinima nad decom tokom rata u Sarajevu, gde je - kako su naveli autori - od 1992. do 1995. ubijeno 1.601 dete. U knjizi "Zločini nad decom Sarajeva u opsadi" Smaila Čekića, Muhameda Šestanovića, Merise Karović i Zilhe Mastalić - Košute, nalazi se popis 524 mališana koji su stradali, sa fotografijama i kratkim opisom.

U Sarajevu je jutros počela manifestacija "Sarajevska crvena linija", kojom se obeležava 20. godišnjica od početka opsade grada. U centru Sarajeva je postavljena 11.541 crvena stolica u znak sećanja na broj ubijenih Sarajlija, umetnička instalacija koja je dostupna građanima do 22 sata večeras.

Sarajevska opsada je trajala 1.425 dana. Zvanično je okončana u februaru 1996. godine. Za to vreme je ubijen 11.541 građanin Sarajeva, među kojima 1.601 dete. Preko pedeset hiljada osoba je ranjeno.

Okupljanje u Sarajevu najavili su i izveštači iz ratnog Sarajeva, koji će doći iz svih krajeva sveta, a u izlozima duž glavne, Titove ulice biće postavljeni posteri manifestacija održanih tokom četiri ratne godine.

Ešdaun i Sorensen: Opomena na strahote rata

Bivši visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun i specijalni izlaslanik EU za BiH Peter Sorensen ocenili su da je 20. godišnjica početka opsade Sarajeva opomena na strahote rata, ali i podsticaj da se pomogne u izgradnji BiH.

U tekstovima objavljenim na Fejsbuk stranici britanskog ministra Vilijema Hejga, Ešdaun je naveo da je malo događaja više uticalo na poglede na moderan svet od opsade Sarajeva, dok je Sorensen napisao da se ne mogu zaboraviti posledice rata.

"Ukupno je 100.000 ljudi umrlo u BiH, a dva miliona je izbeglo. Poverenje i odnosi među ljudima su prosto uništeni", naveo je Sorensen, koji je poručio da BiH ima svetlu budućnost među članicama Evropske unije.

Opsada Sarajeva, koja je trajala 1.425 dana, počela je kada je srpska vojska zauzela međunarodni aerodrom u naselju Ilidža 5. aprila 1992. godine, a zvanično se završila 29. februara 1996. godine, tri meseca pošto je potpisan Dejtonski sporazum.

"Za nas koji radimo na terenu, za sve moje kolege u EU i druge organizacije ovde, pitanje je kako maksimizovati tu svetlu budućnost i očigledne potencijale. To je ceo razlog onoga što EU radi ovde i kako donosi odluke i posvećuje resurse", dodao je Sorensen.

Ešdaun je ocenio da 20. godišnjica početka opsade podseća Evropljane da i dalje treba da budu na oprezu, ali i da zadatak obnove BiH nije gotov, pošto se ta zemlja vraća "nejedinstvu i nefunkcionalnosti".

"U BiH i dalje postoje neki, čak i na najvišem nivou, koji će ići dalje i želeti da vide raspad države - što je provobitni cilj Radovana Karadžića. Vilijem Hejg i britanska vlada vide tu opasnost veoma jasno i spremni su da opomenu druge. Na ovu godišnjicu još je važnije nego ikada da ovaj napor uspe. Znamo opasnosti iz 1992", dodao je Ešdaun.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 119 idi na stranu