U Crnoj Gori deluje 35 bandi

Novac zarađen prodajom droge kriminalci nastoje da ubace u legalne bankarske tokove, kupujući vredne nekretnine - hotele, luksuzne komplekse, diskoteke...

Ovo je siže dvogodišnjeg rada na dokumentu „Procena opasnosti od organizovanog kriminala“ OCTA, kojim je Uprava policije Crne Gore prvi put napravila mapu organizovanog kriminala po standardima EU, i to uz pomoć eksperata iz Austrije.

To je bio logičan nastavak, „plave knjige“ kriminala, koju su pre četiri godine napisali Uprava policije i ANB, a kojom su bili obuhvaćeni svi crnogorski kriminalni klanovi, od kojih su se neki do ovih dana prilično „otanjili“ usled hapšenja čelnika i njihovih saradnika. Poseban deo dokumenta posvećen je organizovanim grupama koje se bave trgovinom narkoticima, pa je zbog toga napravljena i njihova geografska podela na severni, središnji i južni centar, s tim što severni centar ima ulogu glavnog koordinacionog centra za distribuciju heroina. Švercerske rute se kreću od Avganistana i Turske i putevima preko Kosova, Makedonije do Rožaja, a odatle prema jugu države, Srbiji i Zapadnoj Evropi, pišu "Novosti". "Sedište severnog centra je u Rožajama u kome je okupljeno najviše kriminalnih grupa na severu," stoji u dokumentu OCTA, uz napomenu da su rožajski dobro povezani sa kriminalcima u Beranama, Pljevljima i Bijelom Polju, ali da imaju i dobre veze u inostranstvu, piše ovaj list.

Organizatori i članovi glavne narko-grupe dobro su povezani sa kriminalcima iz Turske, preko kojih iz Avganistana naručju heroin iz „prve ruke“. Zbog toga imaju i dobar profit, navodi se u dokumentu, koji se dobrim delom poklapa sa godišnjim Izveštajem o trgovini narkoticima, koga je pre tačno godinu dana objavio Stejt depertment sa potpisom državnog sekretara SAD Hilari Klinton.

"Poslednjih godina, policija je identifikovala veliku heroinsku švercersku rutu sa Kosova ka Crnoj Gori. Nju kontrolišu kriminalne grupe iz opština na severu, Rožaja i Berana," stoji između ostalog u izveštaju koji je pokazao da SAD budno motre na „ekipe“ sa severa Crne Gore, koje su po tvrdnjama čelnika policija iz okruženja bile pod kontrolom Safeta Kalića. "Heroin iz Avganistana prolazi kroz Tursku, Bugarsku, Makedoniju, Srbiju, Kosovo i Albaniju, a onda se švercuje u Crnu Goru privatnim vozilima, nakon čega ide ka BiH i Hrvatskoj, a potom ka Zapadnoj Evropi, stoji u izveštaju, uz konstataciju da je prepoznata odlučnost crnogorske vlade da suzbije narko-kriminal."

Međutim, većina posmatrača veruje da su policijski istražitelji fokusirani na organizatore kriminalnih grupa nižeg nivoa, ulične dilere i korisnike droge, dok se glavni dileri retko hapse, navodi se u Izveštaju koji je predočen u američkom Kongresu, uz konstataciju da bi bolje presecala puteve droge, Vlada Crne Gore treba da sarađuje sa susednim zemljama radi efikasnije kontrole graničnih prelaza na moru i na kopnu. "Crna Gora je „ranjiva“ na prisustvo trgovaca drogom koji koriste sofisticirane metode i koji su blisko povezani sa kriminalnim grupama u susednim zemljama i u regionu," upozoreno je u izveštaju, uz tvrdnju da je glavni izazov za vlasti suzbijanje ulične prodaje narkotika, posebno heroina.

Uočava se da je u kontekstu ukupne borbe protiv kriminala došlo do povećanja broja presuda, stoji u izveštaju, u kome je Crna Gora ocenjena kao važna tranzitna ruta heroina, kanabisa i kokaina, koji se potom „izvoze“ ka zemljama Zapadne Evrope.

U tekstu godišnjeg Izveštaja o trgovini narkoticima, naglašeno je da u Crnoj Gori postoji sedam do osam dobro organizovanih kriminalnih grupa.

"Sumnja se da su neke od njih deo veće mreže krijumčarenja droge koja se proteže do Južne Amerike i Bliskog istoka. Poslednji izveštaji govore o povećanom broju crnogorskih državljana umešanih u šverc droge u inostranstvu," deo je Izveštaja, u kojem se tvrdi da je crnogorska policija uočila povećanu aktivnost svojih državljana u švercu kokaina prema Holandiji, Španiji, Nemačkoj i Skandinaviji.