13 godina od NATO bombardovanja

Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Pogoðena Rafinerija u Panèevu (Foto: Tanjug, Arhiva)

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Predsednik Srbije Boris Tadić će u Aleksincu položiti venac na Spomen-obeležje žrtvama NATO bombardovanja. Vence će u Aleksincu, povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, položiti i ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Ljubiša Diković.

Srušen most u Novom Sadu (Foto: Tanjug, Arhiva)

U okviru obeležavanja 13. godišnjice NATO bombardovanja u Tašmajdanskom parku predstavnik Vlade Srbije, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, udruženja građana i ambasadori nekoliko zemalja u Srbiji danas će položiti vence na spomenik poginuloj deci. Članica Gradskog veća Nataša Milošević položiće venac na grob Milice Rakić, devojčice nastradale u NATO bombardovanju, na Batajničkom groblju.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić će u bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici položiti venac na spomenik poginulim pripadnicima MUP-a. On će pre toga posetiti i brdo Straževica u beogradskoj opštini Rakovica, koje je u više navrata bilo bombardovano.

Bombardovana toplana na Novom Beogradu (Foto: Tanjug, Arhiva)

Patrijarh srpski Irinej služiće u podne parastos u beogradskoj Crkvi Svetog Marka za nastradale u NATO bombardovanju, kojem će prisustvovati i predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Srušena zgrada bolnice

O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.