Rusija: Potvrđena pobeda Putina

Moskva/Berlin -- Zvanično potvrđena pobeda Vladimira Putina, koji će ponovo biti predsednik Rusije. Opozicija ne priznaje rezultate, mitinzi u Moskvi, Putinove suze obišle svet.

Izvor: B92
Podeli

Prema najnovijim podacima Centralne izborne komisije, Vladimir Putin je osvojio nepunih 64% glasova. Time je premijer već pobedio u prvom krugu, za šta mu je formalno bilo potrebno samo 50 posto glasova. Na izbore se odazvalo oko 65,3% registrovanih birača, kaže CIK.

Vladimir Čurov iz CIK-a je demantovao navode opozicionih partija da su sa izbornih mesta izbacivani posmatrači i članovi izbornih komisija. Prema njegovim rečima, takvih slučajeva je bilo 143, od stotine hiljada, „što je mnogo manje nego na parlamentarnim izborima”.

„Od više stotina hiljada posmatrača i članova lokalnih izbornih komisija, udaljeno je 66 članova komisija sa pravom glasa, što je mnogo manje nego na izborima 4. decembra. Od više od 300.000 posmatrača, udaljeno je njih 77”, objašnjava Čurov.

Prvi čovek CIK-a dodaje da će zvanični rezultati izbora biti objavljeni čim stignu zapisnici sa svih izbornih mesta, računajući i one iz inostranstva.

Prema podacima od obrađenih 99,55% biračkih listića, rezultati su sledeći:

Rezultati izbora za predsednika Ruske Federacije 04.03.2012.
Br. Kandidat Partija Glasovi
1 Vladimir Putin (Владимир Путин) Jedinstvena Rusija/Narodni front 63,7%
2 Genadij Zjuganov (Геннадий Зюганов) Komunistička partija RF 17,19%
3 Mihail Prohorov (Михаил Прохоров) nezavisni kandidat 07,88%
4 Vladimir Žirinovski (Владимир Жириновский) Liberalno-demokratska partija Rusije 06,23%
5 Sergej Mironov (Сергей Миронов) Pravedna rusija 03,85%

Zamenik šefa CIK Stanislav Vavilov objavio je da je na dan izbora komisija dobila 178 prijava kršenja izbornih propisa.

Vladimir Čurov je zatim ocenio da se, bez obzira na „složenu političku situaciju i pokušaje pritisaka na CIK“, izborni sistem u Rusiji pokazao kao dobar.

Vladimir Putin je pobedio u svim regiona Rusije, a iznenađenje ovih izbora je Mihail Prohorov, koji je treće mesto po broju glasova utvrdio na celoj teritoriji Ruske Federacije na celoj teritoriji, dok je jedino na drugom mestu bio u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Rezultati se u Moskvi upadljivo razlikuju od rezultata izbora u celoj Rusiji. Putina je podržalo manje od polovine birača - 47,22%, a za Prohorova je glasao svaki peti Moskovljanin - 20,29%.

Slavlje i ljutnja

Vladimir Putin je pobedu proglasio na mitingu pristalica na Trgu Manjež u centru Moskve, poručivši da Rusiji niko ništa ne može da nametne spolja i optužio opoziciju da želi da rasturi rusku državnost i uzurpira vlast.

Putin je poručio da „takvi scenariji neće proći“. (v. Vladimir Putin: "Pobedili smo!")

Lider komunista Genadij Zjuganov rekao je da neće priznati rezultate izbora, optuživši vlast za masovno kršenje izbornih propisa i lažiranje rezultata.

Kandidati Vladimir Žirinovski i Sergej Mironov već su Putinu čestitali pobedu i izrazili spremnost za saradnju.

Mihail Prohorov, koji je nastupao kao nezavisni kandidat, rekao je da nema nameru da uđe u vladu, ukoliko mu to Putin bude predložio, i da će raditi na osnivanju svoje partije.

U Moskvi su najavljeni mitinzi i pristalica Putina i opozicionog pokreta Za poštene izbore, na koje dolazi i Mihail Prohorov. Za taj miting je dobijena dozvola gradskih vlasti, ali je Federalna služba obezbeđenja upozorila da neće dovoliti nikakve akcije na Crvenom trgu i da će ih sprečiti - u skladu sa zakonom.

„Smatramo da predsednički izbori nisu bili slobodni i da su nelegitimni. Njih je sprovela ista izborna komisija koja je naše glasove krala 4. decembra (na parlamentarnim izborima). Nisu dozvolili nezavisnim kandidatima da se kandiduju, a svi centralni mediji su radili za Putina“, objavio je pokret „Za poštene izbore“.

Drugi miting bi trebalo da održi grupa neparlamentarne opozicije, pod nazivom Levi front, koja je još ranije najavila skup na Puškinovom trgu u Moskvi i za koji je dobila dozvolu da se okupi 30.000 ljudi.

Osim toga, na Trgu Manjež ponovo se okupljaju Putinove pristalice, među kojima i organizacija Naši, koja je najavila da će njihov cilj biti da spreči pristalice Levog fronta da održe skup.

Evropski zvaničnici nezadovoljni

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton ocenila je da je Vladimir Putin izvojevao jasnu pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji, ali i dodala da od njega očekuje istragu nepravilnosti tokom izbornog procesa i reforme.

"Primili smo k znanju preliminarne rezultate predsedničkih izbora i jasnu pobedu Vladimira Putina", rekla je Ešton u saopštenju za javnost.

Ministar spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) zahtevao je od Vlade Ruske Federacije razjašnjenje svih indicija o nepravilnostima na ruskim predsedničkim izborima, naglasivši da je to u interesu Rusije.

„U ruskom interesu je da se sve kritikovane tačke istraže i na odgovarajući način obrade“, izjavio je ministar Vestervele u Berlinu.

Gvido Vestervele je takođe naglasio da Nemačka želi da „dobro sarađuje sa novim ruskim predsednikom“ i da je partnerstvo sa Rusijom od velikog strateškog interesa Nemačke i Evrope.

„Mi smo ubeđeni da je, pri svemu onome što kritikujemo, partnerstvo s Rusijom od velikog strateškog interesa Nemačke i Evrope“, rekao je šef nemačke diplomatije i ukazao da je bezbednost u Evropi moguća „samo s Rusijom, a ne protiv Rusije“.

Ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe izjavio je danas da su predsednički izbori u Rusiji, na kojima je najveći broj glasova dobio Vladimir Putin, bili daleko od uzornih, ali je naveo da je Pariz spreman da saradjuje sa Putinom.

"Izbori nisu bili baš za primer. To je najmanje što mogu da kažem", rekao je Žipe na konferenciji za novinare u francuskom gradu Bordou.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izrazio je zabrinutost zbog nepravilnosti tokom izbornog procesa u Rusiji i istovremeno pozdravio "budjenje gradjanskog aktivizma" oličenog u protestima protiv vlasti Vladimira Putina.

"Brine me što izborni proces nije bio fer, naročito zbog ograničenog izbora kandidata i proceduralnih nepravilnosti", naveo je Šulc u pisanom saopštenju. On je rekao da očekuje da ruske vlasti istraže nepravilnosti, posebno u vezi s pristrasnim izveštavanjem tokom kampanje.

Varga: Zapad ambivalentan

Analitičar Boris Varga kaže za Radio B92 da pobeda Putina, nasleđe neregularnosti decembarskih izbora, kao i informacije o neregularnostima na ovim izborima otvaraju mogućnost za proteste opozicije.

“To može biti uvod u neku političku nestabilnost u Rusiji, jer je i sam Putuin pre izbora optužio opoziciju da je spremna na razne vidove nasilja, čime je izgubio priliku da bude predsednik svim građanima Rusije i stvorio veći jaz između zatvorene elite i nezadovoljnih građana”, kaže Varga.

Prema njegovim rečima, sada je pitanje kako će se odvijati buduća situacija u Rusiji, koja liči, kako kaže, na pat poziciju, jer će rasti nezadovoljstvo građana koje Putin neće moći više da uguši, dok s druge strane, ruska opozicija, posebno iz redova srednje klase, neće moći da pobedi Putina.

“Što se tiče sveta, odnos zapada prema Putinu je ambivalentan. S jedne strane biznis i ekonomija potrebuju stabilnost u Rusiji, makar to bio i autoritarni režim, dok s druge strane taj neki demokratski moral nalaže da kad se već Rusija odlučila za demokratiju početkom devedesetih, onda bi ta pravila trebalo da se poštuje, odnosno fer izbore, ljudska prava, nezavisno pravosuđe", kaže Varga.

On kaže i da je interesantan i taj odnos Medevedev - Putin, gde je Medvedev liberalniji, a Putin konzervativnij, stroži i autoritarniji. "Tu imamo i još jednog igrača koji je osvojio iznenađujući broj glasova, ali koga takođe smatraju delom te ekipe", ocenjuje Varga.

Ako se, kako objašnjava, za neko vreme zaista pokaže da je Prohorov deo te "Kremlj ekipe", dosadašnji tandem Putin- Medvedev može da dobije i novi oblik, na primer Putin-Medvedev-Prohorov, a koji bi pokušao da pokrije širi spektar ruskog glasačkog tela.

strana 1 od 330 idi na stranu